Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

УЗГАРУВЧАНЛИКНИНГ АМАЛИЁТДАГИ
А^АМИЯТИ
Пастер сунъий равишда цутуриш, куйдирги кУзратувчила- 
рида цайтариб булмайдиган узгаришларнинг олдини оладиган 
ва бу касалликлардан ^имоя циладиган вакциналарни яратди. 
Кейинчалик микроорганизмларнинг генетикаси ва узгарувчан- 
ликни урганиш натижасида вакцина тайёрлаш учун куллани- 
ладиган куп микдорда бактерия ва вирус штаммларини олиш 
имкони яратилди.
Микроорганизмлар генетикасини урганиш натижалари, юко­
ри организмларнинг ирсиятини аницлашда муваффациятли кул­
ланилади.
Генетиканинг янги булими — ген инженерлиги катта илмий 
ва амалий ахамиятга эга.
Ген инженерлиги усули генларнинг тузилишини узгарти- 
риш ва бактерия хромосомасига мухим ^амда керакли модда­
лар синтезига жавобгар бошка организмлар генини киритишга 
имкон яратади. ^озирги вактда бу усулда инсулин, интерферон 
ва бошка тиббий препаратлар олинмоцда. Мутаген омиллар 
ва селекцияни куллашда мутант продуцент 100—1000 марга 
фаол антибиотикдан олинмокда.
Н азорат учун саволлар:
?
1. Ирсият нима?

2. Ген регуляторларининг роли кандай?
3. Диссоциация нима ва сиз кандай диссоциация шак- 
лини биласиз?
4. Модификацион узгарувчанлик нима, уларнинг кан­
дай хоссалари мавжуд?
5. Мутацион узгарувчанлик нима ва улар кандай 
шаклларда намоён булади?
6. Плазмидалар нима?
7. Узгарувчанликнинг тиббиёт амалиётида а^амияти.
10-боб. 
И Н Ф Е К Ц И Я М К И Д А Т А Ъ Л И М О Т
Инфекция ёки инфекцион жараён (лотинча infectjo—юкти- 
раман, ифлослантираман) касаллик тугдирувчи микрооргани­
змларнинг кириши ва булиниб купайишидан ^осил буладиган 
ва ривожланадиган белгилар йигиндисидир.
Инфекциянинг намоён булиши турлича, бу микроорганизм­
лар хоссасига, макроорганизмлар ^олатига ва ураб турган ша- 
роитига боглнк. Инфекцион жараённинг охири яъни намоён бу- 
ладдган даражаси инфекцион касаллик хисобланади.
Инфекцион касаллнклар аввалдан маълум. Жуда 
каДим 
утмишлардан бу касалликларнинг келиб чикиш сабаблари туг*
www.ziyouz.com kutubxonasi


рисида тулнк тасаввурга эга булмаганлар ва буни Алло.% томо­
нидан берилган жазо деб хисоблаганлар.
Лекин Гиппократ, XVI асрда Д. Фракасторо ва бошкалар 
юкумли касаллнклар бемордан 
сор
одамга утадиган махлукка 
борли^дир дейдилар.
XIX аср урталарида Л. Пастер, Р. Кох, И. И. Мечников, 
Д. И. Ивановский ва бошка олимлар инфекцион касалликнинг 
Кузратувчиси булиб микроорганизмлар хисобланишини исбот­
лаб бердилар.
Одамнинг хар кандай инфекцион касаллигига муайян тур­
даги микроорганизмлар сабаб булиши хакидаги масала мана 
шу ишлар туфайли узил-кесил хал этилди.
Инфекцион касаллнклар ^уйидаги хоссалари билан тавсиф- 
ланади:
1. Инфекцион касаллнклар микроорганизмлар таъсирида 
юзага келади.
2. Бемордан 
c o f
одамга юкади.
3. Ахоли орасида кенг таркалиб спорадик, эпидемия, энде­
мия ва пандемияларни келтириб чш<аради.
4. Инфекцион касаллнклар маълум даврларда, яширин (ин- 
куОацион), дарак берувчи снмптомлар (продромал), ка­
салликнинг асосий клиник белгилари намоён буладиган 
даври.
5. Касалликдан сунг иммунитет юзага келади (бутун умрга 
мустахкам, кучсиз).
Касаллик келтириб чикарувчи патоген микроорганизмлар 
Куйидаги хоссалари билан тавсифланади:
1. Патогенлик хоссаси.
2. Вирулентлик хоссаси.
3. Спецификлик хоссаси.
4. Токсигенлик хоссалари.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish