Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet67/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Тушунтириши матнда.
Биринчи гурухдаги шикастланишларга буйрак атрофидаги ёг клетчаткаси ва фиброз пардасининг ёрилишлари киради. Паренхиманинг мия кисмида жуда майда ёрилишлар учраши мумкин. Паранефрал клетчаткада купинча коннинг имбибициясига ухшаган гематома топилади.
Иккинчи гурухдагиларга буйрак жоми ва косачалари шикастланмай, паренхимани парда тагида ёрилиши киради. Одатда катта субкапсуляр гематома булади. Паренхиманинг ёрилган жойлари якинида, куп кон куйилишлар ва микроинфарктлар намоён булиши мумкин.
Буйракнинг иккинчи гурухдаги шикастланишлари анча огир булади. Улар буйракнинг фиброз пардаси ва паренхимасининг ёрилиши булиб, буйрак жоми косачасига хам таркалган булади. Бундай куп шикастланиш паранефраль ёг клетчаткада кон куйилишига ва ундан сунг сийдикнинг тупланишига (урогематоманинг хосил булишига) хамда гематуриянинг узлуксиз булишига олиб келади. Бу шикастанишлар куп кон окишига ва купинча жафо чеккан кишиларни улимга олиб келиши мумкин. Алохида уринни эгаллайдиган яна битта ёпик шикастланишлардан бири буйракнинг лат ейиши. Бундай турдаги шикастланишда буйрак тукималарида куринарли даражада ёрилишлар булмай, аммо буйрак паренхимасида куп кон куйилишлар, микроинфарктлар булиб, улар келажакда чандиклар билан урин алмашиб, беморларнинг буйрагини бужмайиб колишига ва нефроген артериал гипертензияни ривожланишига сабаб булади. Биринчи уч турдаги шикастланишларнинг хаммасида купинча буйрак лат ейиши учрайди. Жуда кам холларда буйракнинг бутунлай мажакланиши ва буйракнинг кон томирлари оёгидан узилиб кетиши мумкин.
Буйракнинг шикастланиш гурухларга булиниши уларнинг хамма шикастланиш турларини уз ичига ололмайди. Уларнинг бирдан-бирига утадиган шакллари ва курсатилган турдаги шикастланишларини бир-бири билан бирга булишлари кузатилади.
Аломати ва клиник даври. Буйрак шикастланишига уч хил клиник аломатлар хос: бел сохасидаги огриклар, шу томоннинг шишиб колиши, гематурия.
Бел сохасидаги огриклар буйрак атрофидаги тукималарнинг шикастланиши, фиброз пардасининг тортилиши, корин парда орасидаги гематоманинг париетал корин пардасини босиши, сийдик йулини коннинг ивиган кисми билан тусилиб колиши буйрак олди клечаткасида коннинг ёки кон-сийдикнинг йигилиши натижасида пайдо булади. Огриклар симиллаган ёки уткир, санчиксимон булиши мумкин. Кейинчалик урогематома аста-секин сурилиб кетади. Буйрак шикастланишининг узига хос аломатларидан бири гематурия булиб хисобланади. Унинг давом этиши хар хил булиши мумкин; одатда 4-5 кунгача, буйракнинг шикастланиш даражсига караб баъзи холларда 2-3 хафтагача ва ундае купрок булиши мумкин.
Баъзида тромбаларнинг йиринглаб эриб кетиши ёки буйрак инфарктларининг зурлик билан тортиб олиши сабабли кечки (икиламчи) гематурия кузатилиши мумкин.
Клиник аломатлар купинча буйракнинг шикастланиш даражасига боглик булади. Шикастланишнинг шаклларида (лат ейиш, фиброзпардасини ёрилиши) беморнинг умумий ахволи уртача булиб, кон томир уриши ва унинг босими одатдагидек булади. Агар бел сохасида махаллий огриклар, шилинган жойлар, бел сохасида тери ости кон куйилиш, шу жойнинг шишиб кетиши, микро ёки микрогематуриялар булса, буйрак шикастланишининг ташхисини куйишда кийинчилик булмайди.
Буйракнинг субкапсуляр шикастланишида кучли огриклар, баъзида буйрак санчигига ухшаб, гематурия булиб, лекин буйрак олди гематомалар булмай, беморнинг умумий ахволи уртача булади. Бунда буйракнинг алохида шикастланиши ёки бошка ички аъзолар билан биргаликда шикастланишларини хамма вакт аниклаш мумкин булавермайди. Корин пардасининг китикланиш аломатлари шикастланишнинг иккала турларида хам кузатилиши мумкин.
Буйракнинг икки даврли ёрилишлари жуда жиддий хафвли булиб, 12-15 клиник жараённинг тинч кунида катта субкапсуляр гематоманинг ёрилган вактида пайдо булиб, купинча бел сохасида кучли огрик ва коллапс холатлар билан кузатилади.
Буйрак паренхимасининг чукур шикастланган аломатлари куйидагилар деб хисобланади: беморнинг умумий огир ахволи, бел сохасидаги огрикларнинг пастга караб таркалиши, шок, киска муддатда пайдо булган камконлик, гематурия, коннинг ивиганлари, корин пардаси оркасидаги урогематоманинг купайиши, унинг ёнбош ва чот сохаларига таркалишининг мумкинлиги,кориннинг олдинги девор мушакларини таранглашиши.
Буйрак кон-томир оёкчаси шикастланганда, тезликда кон камайиб ва артерия босими пасайиб, томир уриши тезлашиб, шокнинг огир шакли кузатилади. Гематурия булмайди.
Паранефрал блокада ёки буйракнинг биопсиясида, буйрак олди гематоманинг катталашиши, бел сохасининг шишиб кетиши ва гематурия, буйракнинг шикастланган аломатларидан булиб хисобланади. Буйрак жомининг катетеризацияси натижасида буйрак шикастланса, сийдикда коннинг аралашмаси хар хил даражада булади. Буйрак жоми косачасига рентгеноконтраст модда, текшираётган вактда , ошикча босим билан юборилса, буйрак ёрилиб кетиши сабабли кучли огриклар пайдо булиб («тажрибали» ёки ятроген, буйрак санчиги), бир неча соатдан кейин жуда кучли безгак калтироги тутиб, тана харорати кутарилиб, макро ва микрогематуриялар булади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish