Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


КОРИН ПАРДАСИ ОРТИ ФИБРОЗИ. (ОРМОНД КАСАЛЛИГИ)



Download 3,53 Mb.
bet119/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

КОРИН ПАРДАСИ ОРТИ ФИБРОЗИ. (ОРМОНД КАСАЛЛИГИ)
1948 йил биринчи Ормонд кашф этиб ёзган корин орти пардасидаги фиброз шундан иборатки, бунда шу парда клечаткасида зич фиброз тукима хосил булади. Парда клечаткасидаги бу склеротик жараёнининг этиологияси ва патогенези аниклангани учун мазкур касаллик шу номга эга булади: идиопатик ретроперитонеал фиброз, пластик периуретерит, периренал фасцит, фиброзли стенозлаштирувчи периуретерит, фиброзли перитонит. Ормонда касаллиги ва бошкалар (хаммаси булиб 15 ном). Улардан энг таркалгани корин орти пардасининг фибрози ( забрюшенний фиброз).
Корин орти пардасининг фибрози бир томонлама ёки купрок икки томонлама булади. КПФ жараёнида сийдик йуллари кисилиб бораверади ва хохлаган жойда шикастланиши мумкин, масалан: промонториумдан буйрак жоми-ю сийдик йулигача. Бирок бу шикастланиш купинча IV-V бел-умуртка атрофига тугри келади. Сийдик йулини сикиш умуртканинг икки томонига таркалади. Бу жараённинг чегараси диафрагма, пасткиси-промонториум атрофи, ён томони чегаралари – сийдик йуллари. Агар жараён таркалган булса, куп холларда пастки ковак вена билан аортани уз ичига олади.
Текширувларда купчилик олимларнинг фикрига караганда КПФ хотин-кизларнинг жинсий органларини касалланиши натижасида, холецистит ва холангит, панкреатит, илеитларнинг ривожланиши натижасида келиб чикадиган неспецефик шамолаш касаллигидир. Бошка маълумотлрга караганда бу касалликнинг сабабларидан лимфангит, гранулематозли васкулит, шикастланиш (травма) булиши мумкин. Бундан ташкари охирги пайтларда корин орти парда клечаткасида фиброзли узгаришлар сабаби хисобида иммуноаллергик гипотеза олга сурилмокда. КПФ клечаткасининг узгриши гистологик усул билан текширилганда фазаларга булинган неспецифик сурункали шамоллаш аникланади. Биринчи фазада хужайраларда лимфоцитлар, гистиоцитлар, эозинофиллар каби инфильтратлар диффуз равишда кириб тулган булади. Иккинчи фазаси аста коллаген иплари ривожланган бириктирувчи тукималарни фиброзли узгариши билан характерланади. Учинчи фазада склерозли ва фиброзли тукиманинг бужмайганини курасиз.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish