Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet127/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Фаркловчи ташхиси.
Уретритнинг бошка касалликлар билан одатда ажратишнинг зарурати йук, чунки унинг белгиси, айникса йирингли суюликнинг сийдик чикариш каналидан ажралиб чикиши, унинг етарли хусусиятларидан бири булиб хисобланади. Лекин уретритнинг этиологияси хамма вакт аниклашни талаб этади, шунинг учун гонореяли уретритни сийдик чикариш каналидаги бошка яллигланиш жараёнларидан, яъни узига хос булмаган бактериал яллигланиши, трихомонад ва бошка хилдаги уретритлардан ажратиш керак. Сийдик чикариш каналидан ажралиб чиккан суюкликдан тайёрланган мазокларнинг бактериоскопияси ажратиш ташхисида асосий уринни эгаллайди.
Давоси.
Кейинги йилларда гонококкларнинг пенициллинга баркарорлигини купайгани аникланмокда. Шу сабабли хозирги вактда уткир уретритни даволаш учун препаратлрнинг даври меъёри 20000000- 300000 гача купайтирилган, сурункалилига эса 300000-500000 ЕД гача.
Экмоновоциллин бир кеча-кундузи 600000 ЕД 2 марта ёки бир кеча-кундузи 1200000 ЕД дан 1 марта кулланилади. Уткир асоратсиз гонореяли уретритнинг экмоновоциллин билан булган давр меъёри 2400000 ЕД булиб, сурункалигида эса 300000-500000ЕД га етади.
Биринчи икки кун мобайнида эритромицинни зарбали меъёри (бир кеча-кундзи 0,4 г дан 6 марта) кейинчалик бир кеча-кундузи 0,4г дан 3 марта берилади. Бир даврда давосига 6-8 г препарат зарур. Биринчи 3 кунида олететриндан хам зарбали меъёрида бир кеча-кундузи 0,5г дан 4 марта берилади, ундан кейин ярим булган меъёри (бир кеча-кундузи 0,025г дан 4 марта) берилади. Касалликнинг огирлиги ва хилига караб бир давра давосига препаратнинг 4-7 г талаб килинади.
Гонореяли уретритни даволаш учун пенциллининг ярим синтетик хиллари (ампициллин, оксациллин, метициллин ва бошкалар) бир кеча-кундузи 0,25г дан 4 марта берилади.
Уретритнинг бошка хилларига купрок талабчанлик билан пархез (алгоколь ва аччик овкатларсиз) килиш тавсия этилади. Асосан сурункали гонореяли уретритда махаллий даволаш кулланиди. Агар юмшок инфильтрат булса (хужайрали инфильтрация ва горануляцион тукималарнинг сиши) сийдик чикариш каналини кумуш нитратининг 0,25-0,5% суюклиги ёки 1-3 % колларгол суюклигида инстилляция кулланилади. Агар каттик инфильтрат булиб, чандикли-склеротик жараёнлар купрок булса, металл бужлар билан сийдик чикариш каналига буж солиш керак. агар яккол куринган грануляцион уретрит булса, уретроскоп оркали хафтада 1 марта, хаммаси булиб, 6-8 марта 10-20% кумуш нитрат суюклиги билан куйдириш керак.
Гонореяли сийдикдан согайганини тасдиклаш учун даволанишнинг 7 кунидан кейин , агар сийдикдан суюклик ажралиб чикмаса ва текшириш натижасида гонококк топилмаса, мураккаб булган сунъий равишда касаллик кузгатилади. ( алиментар-уткир овкат ва алкоголь истеъмол килиш, механикали – сийдикка буж солиш, кимъёвий ва биологик). Касалликни сунъий кузготгандан кейин, 3 кун давомида сийдик чикариш каналидан булгн мазокда гонококк ва лейкоцитларнинг борлиги текширилади.
Агар улар йук булса, 1 ойдан кейин касалликни сунъий кузготиш кайтарилади, ундан сийдикдан булган мазоклар ва простата безининг секрети текширилади. Беморни кайта текширгандан кейин гонококк ва лейкоцитлар булмаса, гонореяли сийдикдан согайган деб айтиш учун асос булади. Сурункали гонорея билан булган беморни икки ой мобайнида, икки марта текшириш керак.
Булиб утган касалликдан кейин у узига иммунитет колдирмайди, шунинг учун кайтадан гонорея касаллиги юкиши мумкин.
Натижаси.
Агар уткир гонореяли сийдик уз вактида даволанса, унинг натижаси яхши булади. Вакти утказилиб юборилган касалликлар сурункали хусусиятга эга булиб, эндоксинларнинг тукималарга склероз таъсири булганлиги сабабли сийдик каналининг торайиши мумкин. Гонореядан кейинги торайишлар купинча жуда куп булиб, хамма вакт сийдик чикариш каналининг олдинги булимида ривожланади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish