Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet226/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

АНАФИЛАКТИК ШОК
Анафилактик шок аллергия реакциясининг энг огир хилидир. ! 
У сенсибилланиб қолгаи организмга профилактика ёки даво
мақсадида бирор антиген, масалан, зардоб парентерал усул би-' 
лан юборилиши натижасида юз беради.
! Турли дори-дармонлар, айникха антибиотиклар (хусусан, | 
пениқиллин) ишлатилганида ҳам анафилактик шок юз бериши ; 
мумкин. Анафилактик шок жуда тез авж олиб боради, шу сабаб-
;
дан 
организмда юз берган узгаришларни вақтида текшириб аник-
лаб олиш анча қийин бўлади.
Клиникаси. Бемор безовталанади, боши айланиб огрийди,
кунгли айнийди, юзи, тили, лаби жонсиз булиб қолади, териси | 
(айниқса кафти) қичийди, кўкраги қисади. Баданига кўпинча | 
эшакем тошади, совуқ тер чиқади. Бемор нафас олишга қийна-I 
лади, товуш чиқариб, хириллаб нафас олади, кафаси узокдан
«8


эшитилиб туради. Томири тез уради, пульси зурга қулга илина-ди. 
1ўон босими жуда пасайиб кетади. Упкани текширганда тар-коқ 
қуруқ хириллаш эшитилади. Нафас чиқариш вакти чузила-ди. Упка 
шишганда нафас сув шилдирашига ухшаб эшитилади ва 
қийинлашади. Бемор йуталади, балрами пушти ранг,булади.' 
Упканинг орқа паст қисмида перкуссия товуши буриқлашади. Аусг 
культақияда катта-кичик пуфакчали хириллаш эшитилади.
Электрокардиограммада юрак уриши маромининг узгаргани аа 
коронар қон айланишининг бузилганига оид белгилар аниқла-нади. 
Баъзан миокардда учоқли узгаришларга хос аломатлар булади. Гоҳо 
беморларнинг қорни зўам қаттиқ оррийди, кейинча-лик ошқозон ва 
ичакдан қон оқади.
Анафилактик шокнинг даҳшатли куринишларидан бири бемор 
ҲИҚИЛДОРИ 
шишиб бронхларнинг тортишиб қолиши, спазм були-
шидир, бунда купинча асфиксия бошланиб, бемор куп утмай, улиб 
қолади.
Давоси. 
1) Аввало шокка сабаб булган дорйни ишлатишни 
дарҳол тухтатилади.
2) Дастлабки чоралар гипотонияни бартараф этишга қаратил- 
ган булади. Қон томирлар деворларидан ташқарига чйққан суюқ- 
лик урнини тулгазиш учун туз эритмалари венага юборилади. 
Бир кеча-кундузда 5—6 литргача полиионли туз г. эритмалари 
(ақесоль, квартосоль ва бошқалар) юбориш мумкин. Кўн.томи- 
рини қисқартирадиган дорилар тавсия этилмайди. Юрак фаоли- 
ятини яхшилаш учун кордиотоник дорилар тайинлаш мақсадга 
мувофикдир. Тузли эритмалар юборилгандан сунг ҳам диурез 
яхшиланмаса, буйрак ҳужайралари зарарланган булади. Бундай 
ҳолда маннитол ва лазикс тайинланади.
3)
Преднизолоннинг 3% ли эритмасидан 2—3 мл ёки дексо-
метазоннинг 0,4% эритмасидан 2—3 мл (преднизолон — 60—90 мг, 
дексометазон — 8—12 мг) глюкозанинг 10 мл ига қушиб бемор-нинг 
венасига юборилади. Агар 15—20 дақиқада сезиларли на-тижа 
булмаса, кортикостероид препаратлар яна инъекқия қили-нади. 
4)
Анафилактик шокка сабаб булган зардоб юборилган жойга 
0,1% ли адреналин эритмасидан 0,5 мл укол қилинади. Анафилактик 
шокка пениқиллин ёки унинг гуруҳига кирадиган бош-қа 
антибиотиклар сабаб булган ҳолларда ана шу дорилар юборилган 
жойга 1000000 бирлик миқдорида пениқиллиназа укол қилинади. 
5)
Антигистамин препаратлар тайинланади (2—3 мл миқдори-
даги 1% ли димедрол эритмаси венага ёки 2,5% ли эритмаси 
мускуллар орасига юборилади). Анафилактик шок фенотиазин 
препаратлари 
туфайли бошланган ҳолларда пипольфен тайинлаш 
мумкин. 
6)
Бронхоспазмни камайтириш учун эуфиллиннинг 2,4% ли 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish