Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet219/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

улард* 
-
**вйда*ярачалар пайдо булади. Бемор сийганда орриқ сезади. &'
'ў'.
Оқсим болаларга осонроқ юқади ва уларда огирроқ ўтади,
412


айни вақтда кўпинча уткир гастроэнтерит аломатлари курилади. 
Бола ҳарорати кутарилиб, қорни оррийди, кунгли айниб, қусадн. 
Кейин тез-тез қон аралаш ичи кетади. Касаллик уртача 5—7 кун 
давом этади. 10—15 кундан кейин бемор бутунлай согаяди.
Оқсимга баъзан иккиламчи инфекция қушилади, бунда бемор-
нинг аҳволи анча огирлашади, камдан-кам ҳолларда пневмония, 
миокардит, сепсис пайдо булиши ҳам мумкин. Оқсим баъзан бир 
неча ойгача чўзилади. Везикуладан иборат тошмалар қайта-қай-та 
пайдо булаверади. Лекин бунда тана ҳарорати нормал бўлиб, 
беморнинг аҳволи унча орирлашмайди.
Диагностикаси. Оқсимга характерли симптомлар якдол кўрин-ган 
ҳолларда касаллик диагнозини аниқлаш осон. Бошқа лолларда 
диагнозни аниқлашда эпидемнологик ва эпизоотологик далиллар 
муҳим ролни уйнайди.
Оқсимнинг лаборатория диагностикасида вирусологиқ сероло-
гиқ биологик усуллар қулланилади.
В и р у с о л о г и к у су л. Беморнинг қони, сулаги, ахлати, 
ОРИЗ 
бушлиридаги яра-чақалардан олинган йиринг тирик туқнма-га 
экилади.
С е р о л о г и к усу л. Комплементни бириктириш реакцияси 
қулланилади. Бу реакция икки марта қуйилганда уртада (икки ҳафта 
оралаб) 
антителолар 
титри 
купайгани 
аниқланади. 
Эгри 
гсмагглютинақия реакцияси ҳам қулланилади.
Б и о л о г и к усу л. Беморнинг огзидаги ярадан шилимшиқ олиб 
денгиз чучқасининг оёгига суртилади. Уша жойда оқеимга характерли 
узгаришлар пайдо булиши касаллик диагнозини аниқ-лаштириб 
беради.
Дифференқиал диагностикаси. Оқсимни везикулез стоматит, 
герпетик инфекция, сувчечақ энтеровируслар қузгатадиган ка-
салликлардан фарқлаш керақ Везикулез стоматитда 
ОРИЗ 
буш-
лигидан ташқари лунж, бурун, юқори лабда ҳам пуфакчалар пайдо 
булиб, бу жойлар шишадч. Регионар лимфа тугунлари катталашади, 
куз конъюнктиваси қизарган булади.
Сувчечакда тошма беморнинг юзида, бошида ҳам булади. Пу-
факчалар тагида инфильтрат булмайди. -Эпидемнологик анамнез ва 
лаборатория усуллари масалани ҳал қнлади.
Давоси. Бемор камида 14 кун касалхонада даволанади. Беморга 
яхши парвариш қилинади. Юмшоқ ва суюқ овқатлар'бир кунда 5—6 
марта берилади. Куп суюқлик ичиш фойдали. Овқат-дан олдин 
беморга 0,1 г анестезин берилади. Баъзан бемор зонд орқали 
овқатлантирилади. О
РИЗ 
бушлири чайнб тозалаб турилади.
Зарарланган жойга қуйиш учун биринчи кундан бошлаб турли 
суртма дорилар. яъни малҳамлар ишлатилади, чунончи 0,25—0,5% 
лиоксалин, 0,25—0,5% ли флоренал, 0,75—0,5% ли таброфен, 4% ли 
гелиомиқин, 0,25% ли риодоксол, 50% ли интерферон мал-ҳамлари 
қуйиб турилади. Лейкоқитар интерферон, 0,1—1% РНК
413


эритмаси ҳам ишлатилади. Бу эритмалар тери ва шиллиқ парда-
ларнинг зарарланган жойига сурилади.
Эпителизақия кучайиб, яралар тезроқ битиши учун «Ливиан», 
«Левовинизоль», «Винизол» аррозоллари ишлатилади.
Касаллик огир утганида дезинтоксикақия чоралари амалга 
оширилади. Бундан ташқари орриқ қолдирадиган, гистаминга 
қарши препаратлар, иккиламчи инфекция пайдо булганида анти-
биотиклар ишлатилади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish