Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

I
•(


тириб, 4—5 кун босим 30 мл дан мускул орасига хар 4 соатда 
юборилади. Мия туқимаси шишганда мускуллар орасига 25%ли 
магний сульфат эритмаси (10 мл), лазикс ёкн урегит (40—60 мг), 
преднизслон (120 мг) юборилади. Тутқаноқ тутганда 2,5% ли 
аминазин эритмасидан 1 мл, 2,5% ли димедрол эрнтмзсидан 1 мл ва 
1% ли новокаин эритмасидан 2 мл дан ибсрат аралаш-ма мускул 
орасига юборилади.
Миянинг бульбар қисми зарарланиб, нафас мароми бузилган-да, 
нафас марказини қузгатадиган дорилар (лобелии, қититон) 
тайинланади. Зарурият булганда трахеотомия қиликади, сунъий 
равишда упкага хаво бериб турилади. Эпилепсия хуруж қилгани-да 
0,1 г дан бир кунда 3 маҳалдан фенобарбитал ёки бензонал 
берилади.
Бемор согайиб, ҳарорати 2—3 ҳафта нормал булиб тургани ва 
касалликнинг бошқа симптомлари йуколганидан кейингина уйига 
жунатилади.
Профилактикаси. Эндемик учоқда кемирувчи ҳайвонларга қарши 
кураш чоралари курилади. Уй ҳайвонлари каналаб кетса, кимёвий 
препаратлар ёрдамида уларни каналардан холи қилиш керақ Табиий 
учоқларда ишлайдиган кишилар махсус жомакор кийиши лозим. 
Кишилар бир-бирларини текшириб туриши ва ка-на топилган 
такдирда дарўол серопрофилактика чораларини курит керак булади 
(мускул орасига б мл гаммаглобулин юборилади). Суши фақат 
қайнатиб пиширилгандан кейингина ичиш тавсия этилади.
Эндемик учоқда яшайдиган ахчэли каналар купаядиган мавсум-
дан 1/2—2 ой аввал эмланади.
ЧИВИН ЮҚТИРАДИГАН ЭНЦЕФАЛИТ
Бу энцефалитни кузги энцефалит, япон энцефалити, энцефалит В 
деб ҳам аталади.
Бу вирус қузгатадиган, табиий учоқли, кучли интоксикақия ва 
огир мекингоэнцефалит аломатларн билан характерланадиган 
юқумли касалликдир.
Тарихий маълумотлар. 1817 йилдан бошлаб ёз ва куз фасл-ларида 
Япониянинг ҳар хил шаҳарларида энцефалит касаллиги-нинг 
эпидемиялари кузатилган, улим ҳоллари 60 фоизгача етган. Узоқ 
вақт бу касалликни менингококк инфекцияси деб келган-лар. 1924 
йилда бу касаллик мустақил эканлиги аниқланади. 1933—1936 
йилларда япон олими Хайаси касалликнинг вирусини топади ва у 
чивин чақиши орқали юқишини исбот қилди. Бу энцефалит собиқ 
Созет Иттифоқида бор эканлиги бирИнчи марта 1938 йилда Жанубий 
Приморьеда. маълум булди. Бу касаллик ҳар жиҳатдан 1941 — 1942 
йиллари А. А. Смородинқев, В. В. Неустроен, А. Қ Шубладзе, П. А. 
Пегришева, М. Б. Кроль томонидан урганилди.
Этиологияси. Чивин юқтирадиган энцефалитни арбовирус (В 
группасига кирадиган. хили) қузгатади.
877


Қайкатилганда 2 мииутда, 56 даража иссиқда 30 минутда 
ҳалок булади. Оддий дезинфекцияловчи моддалар бир неча ми-
нут ичкда нобуқ қиладн. Вирусга кемирувчилар ва уй ҳай-
вонлари сезувчандирлар.
Эпидемиологияси. Чивин юқтирадиган энцефалит табиий уч-
оқли трансмиссив нейроинфекциядир. Инфекция манбаи ўар хил 
ёввойи ҳайвонлар ва паррандалардир. Инфекция чивин чақиши 
орқали юқади. Бу чивинларнинг турлича хиллари мавжуд. Эпи-
демия даврида одам ва уй ҳайвонлари: отлар, еигирлар, қуй-эч-
килар, чучқзлар .ҳам инфекция манбаи булиб хизмат қиладилар. 
Чивин чакданда унинг сулаги билан одам қонига вирус тушади. 
Бу инфекцияга ёшу қари баравар ҳамма сезувчандир. Ботқоқ-л.иқ 
тухтаб долган сув якинидаги ва бошқа чивин купаядиган жойларзг 
купроқ учрайди.
Бу энцефалит августнинг бошидан то сентябрнинг охиригача 
кула яд и (бу вақтда айниқса чивинлар куп булади). Эпидемия 
одатла 40—50 кун давом этади.
Патогекези. Конга тушган вирус нерв системаси туқималари-
да кулаяди ва суигра унинг таъсирида ҳамма орган ва туқима-
ларда, айниқса нерв системасида чуқур патаморфологик узгариш-
лар юз беради. Бош мияда, орқа мияда, унинг юмшоқ пардаси-да 
тузима шишади, қон қуйилади. Бу узгаришлар геморрагик 
яллигланиш куринишида булади. Бош мияда* орқа мияда дест-
руктив узгаришлар, майда-майда некрозлар куринади.
Бошка ички органларда, жумладан юрак мускуллари, жигар-
да, буйракларда, упкада ва бошқа аъзоларда ғ;ам дистрофик уз-
гаришлар, кон қуйилиш аломатлари юз беради.
Бу касалликдан сунг умрбод давом этадиган иммунитет пай-
до булади.
Клиннкасн. Инкубақион давр 5—14 кун давом этади. Касал-
лик бирданига бошланади. Беморнинг эти увишиб, қалтирайди 
ра ҳарорати 39—41 даражага кутарнлади, боши қаттиқ огрийди, 
кунгли гйкаб қайт қилади, қорни, бели, оёқ-қуллари огрийди. Энса 
мускуллари тортишиб қисқаради. Бемор беҳуш булиб ёта-ди. Пай 
рефлекслари 
ЙНДОЛ 
аникланади. Бабинский симптоми ижобий 
булади. ўарорат юқори даражада 6—10 кун сақланади. Касалликнинг 
3—4 кунларидан бошлаб беморда алаҳлаш, галлюқинақия 
аломатлари ва ҳар хил ножуя ҳаракатлар куринади. Кома уғлати 
кғз беради. Бош миянинг зарарланишига оид симп-гомлар пайдо 
булади. Беморда умуман мускуллар тонуси ку-чаяди. Бемор 
бопш орқага тортилган, қу\л-оёги ҳам букилган холда ётади. 
Чайнаш мускуллари ҳам тортишиб қисқаради. Бу-лардаи ташқаря 
монопарез, гемипарез ва фалаж аломатлари куринади.
Касаллик орир утганда клоник ва тоник талвасалар юз бе-
ради. Купннча беморнинг юзи қийшайиб қолади.
Беморнинг башараси, кўзи ва кўкрагининг юқори клсми қи-

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish