Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Лаборатория текширувлари. 
Улат диагнозини аник к
ил
иш учун
|
бактериологиқ бактериоскопиқ серологик ва биологик усуллар 
Кулланилади.
Бактериологик усул. 
Бу усулда бубон, везикула, пустула, кар- 
бункулдан олинган йиринг, шилимшик ва суюклик озиқа мухўит- 
ларга экилади. Улат пневмониясида балгам ва томок шилимшири,
'
септик формасида к°н экилади. Улатдан улган одам мурдасининп

жигари, талори, упкаси, лимфа тугунлари, кони ва суяк кумигидан 
олинган материал экилади. Бактериологик усул билан бир вактда 
биологик усул ҳам кулланилади. Текшириладиган материал ден-


334 
ў


г гиз чучқаси ёки оқ сичқонларнинг қорин бушлирига юборилади. I 2—
3 кун утгач ҳайвонлар улдирилади ва уларнинг аъзоларидан * 
булакчалар олиб, озиқа муҳитларига экилади. Кейин униб чиқ-

қан 
колониялар бактериологик усуллар блан тегишли текширув-| лардан 
утказилади.
ў
Бактериоскопик усул. 
Текширилиши керак булган ' материал
(бубон, пустула, везикуладан олинган шилимшиқ, қон, балрам
бемор ахлати ва бошқалар)дан суртма тайёрланиб, Грамм усули
I билан буялади ва микроскоп остида курилади. Улат таёқчалари
л икки учининг қуюқроқ буялиши (биполяр буялиш) жуда харак-
терлидир.
Серологии усуллар. ГАТР 
ва 
ВГАР 
усуллари ёрдамида бемор-
қонида специфик антителолар бор-йуқлиги аниқланади.
Экспрессдиагностика — антителоларни флюоресқенқиялаш 
усули касаллик қузгатувчи микроб бор-йуқлигини 2 соат ичлда 
аниқлаш имконини беради.
Давоси. 
Улатга даво қилишда стрептомиқин яхши натижа бе-
ради. Улатнинг бубонли ва тери формаларида беморга бир кеча-
кундузда 2,5—3,5 г дан стрептомиқин юбоорилади. ўарорат па-
сайгач бу препарат дозаси икки баравар камайтирилиб, яна 3—5 кун 
берилади. Улатнинг септик ва упка формаларида стрептомиқин 
олдин кунига 4,5—5 г дан ищлатилиб, ҳарорат пасайганидан кейин 
яна 5—7 кун давомида ҳар куни 2—2,5 г дан юбориб тури-лади.
Стрептомиқин ҳар 8 соат оралаб укол қилинади. Стрептомиқин 
урнига неомиқин (кунлик дозаси 2 млн ТБ), окситетрақиклин 
(кунлик дозаси 3—б млн ТБ) ичишни буюриш ҳам мумкин. Шу-
нингдеқ морфоқиклин, ампиқиллин, ампиокс ҳам қулланилади. 
Улатга ҳар хил касалликлар қушнлганида кефзол, қепорин, окса-
қиллин, метиқиллин берилади. Улатнинг септик формаларида 
стрептомиқин (кундалик дозаси 2 000.000 ТБ) билан бир вақтда 
хлортетрақиклин (кундалик дозаси 2 г гача) буюрилади. Икки хил 
антибиотик берилганда улардан ҳар бирининг дозасини нкки баробар 
камайтириш мумкин.
Антибиотиклар билан даволаш курси 7—10 кун давом этади. 
Олдин улат бактерияларининг антибиотикларга нисбатан сезув-
чанлигини аниқланса мақсадга мувофиқ булади.
Улат бубонлари тезроқ йуқолиб кетиши учун бевосита бубон 
ичига ҳар куни бир мартадан стрептомиқин (500.000 ТБ) ёки ам-
пиқиллин (0,5 г) юбориб турилади. Бу дориларни 3—5 марта 
юбориш кифоя қилади. Бубон ёрилган ҳолларда унинг ичидаги 
йиринг тезроқ чиқиб кетиши учун уша жойга гипертоник эритма ёки 
фурақиллинга 
ҳулланган 
дока 
борланади. 
Интоксикақияни 
камайтириш учун Рингер эритмаси, неокомпенсан, реополиглюкин, 
изотоник глюкоза эритмаси қулланилади. Кучли интоксикақияга 
қарши гликокортикоидлар (кунига 100—150 мг дан преднизолон) 
берилади.
Беморларга аскорбинат кислота 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish