Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Тарихий маълумот. 
Грипп қадим замонлардан маълум булган 
касалликдир, у вақти-вақти билан ер юзида кенг тарқалиб (пан-
демия), катта зарар келтирган. XIX асрнинг охиридан бошлаб то шу 
давргача 3 марта грипп пандемияси қайд килинди. Биринчи
2
«0


1 4 - р а с м . Вирус А2 нинг электрон микроскоп остида куриниши.
пандемия 1889—1890 йилларда, иккинчиси 1918—1919 йилларда ва 
учинчиси 1957 йилда булиб утди. Бу пандемиялар орасида катта-
кичик эпидемиялар хам учраб турди. Пандемия вақтида аўолининг 
50—70 фоизи касалланган. Пандемия ва баъзан эпидемиялар вақтида 
гриппдан улиш ҳоллари куп учраган.
Этиологияси/ Гриппни вируслар қузгатишини 1933 йилда У. 
Смит, Қ Эндрюс ва Лейдлау аниқладилар. Улар кашф этгак вирус 
кейинчалик А вирус деб аталди. 1940 йилда Т. Френсис ва Т. 
Меджилл вируснинг бошқа бир тури — В вирусни, 1947 йилда Р. 
Тейлор яна бир вирус — вирус С ни кашф этдилар.
А вирус 5'згарувчанлик хусусиятига эга булиб, диаметри 80-120 
нм дир. Бу вирус ҳужайрасида РНҚ оқсил моддалар, угле-врдлар 
билан 
липидлар, 
шунингдек 
турли 
серотипларга 
мансуб 
гемагглютинин (Н"), нейраминидаза (Ы) бор (14-расм).
Грипп вируси реқепторларга бирикиш, энзимлиқ токсиклиқ 
инфекцион-антигенлик хусусиятига эпа. Вирус махсус реқепторларга 
адсорбланз олади. Шу туфайли грипп вируси эригроқитлар 
агглютинақиясига сабаб булади. А вирус товук эмбрионида осон 
купаяди. В вируснинг ўзгарувчанлиги камроқ. РНК ги, гемагглю-
тининқ нейраминидазаси, турлича антигенлаои бор, вируснинг бу 
тури товуқ эмбрионида секинроқ купаяди. Бу вирус пандемияга сабаб 
булолмайди.
С вирус кам урганилган, у енгнл утадиган спорадик гриппга сабаб 
булади, холос.
261
1


Грипп вируслари музлатилганда тирик сақланади. Қиздириш, 
қуритиш ва турли дезинфекцияловчи моддалар (формалин, спирт, 
кислота, ишқор ва боищалар) таъсирида тез ҳалок булади. Уль-
трабинафша нурлар ҳам уларни тез улдиради.
Эпидемисщогияси. Инфекция манбаи {грипп билан огриган 
бемор ҳисобланади. Гриппни асосан касалликни оёқда юриб 
утказаётган кишилар тарқатади. Бемор 5—9 кунгача юқумли ҳи-
собланади. Грипп, юқорида айтилганидеқ асосан ҳаво-томчи йули 
билан тарқалади. Бемор гапирганида, йуталганида ва аксирганда 
тупук заррачалари билан ташқарига куп миқдорда вирус чиқа-рад'и. 
Грипп контакт йули билан ҳам, масалан, румолча, сочиқ, унинчоқлар 
орқали юқиши хам мумкин.
ўозирги замон транспорт воситалари (поезд, автобуслар, тез учар 
самолётлар) гриппнинг наинки мамлакатлараро, балки қитъ-алараро 
ҳам тез тарқалишига сабаб булади. Грипп вирусининг антигенлик 
хусусияти тухтовсиз узгариб туради, шунга кура вируснинг бир-
биридан фарқ қиладнган турлари пайдо булиб тури-ши мумкин. 
Одам грипп билан огриганда пайдо булган иммунитет маълум вақт 
утгач хусусияти узгарган янги хил вирусга таъсир қилолмайди, шунга 
кура уша одамга гриппнинг янги хил вируси юқиши мумкин. Шу 
сабабдан асосан А гриппнинг эпидемияси вақти-вақти билан 
қайталаниб туради.
Грипп куз-қиш ойларида (октябрь-март) купроқ учрайди. Бу 
касаллик болаларга ва кексаларга купрок юқади ва уларда огир-роқ 
утади. ғўар 1—3 йилда гриппнинг эпидемияси ь;айтарилиб туради. 
10—30 йил оралаб грипп пандемияси кайд ўилинади. Эпидемия ва 
пандемнялар А вируснинг янги серологик турлари пайдо булиши 
натижасида юз беради.
А вирус сабабчи булган эпидемия одатда тусатдан бошланади, 
бунда 1 —1,5 ой мобайнида ахрлининг 20—50 фоизи касалланади.
В вирус қузгатган грипп эпидемияси сал секинроқ авж олиб 
боради, 2,5—3 ой ичида аҳолининг 25 фоизи касалланади.
С вирус фақат спорадик гриппга сабаб булади Охирги йил-ларда 
В вирус гриппининг эпидемиялари ҳар 2 йилда қайтарил-мокда.
Грипп билан огриган киши организмида типоспецифик имму-
нитет пайдо булади. Иккинчи томондан, вируснинг антигенлик 
хусусияти узгариб, гриппнинг эпидемияси яна қайталанишига сабаб 
булиши мумкин. Охирги йилларда аниқланишича, орттирил-ган 
типоспецифик постинфекцион иммунитет сунмайди ва деярли 
умрбод сақланади. Организмнинг грипп инфекциясига каршилик 
курсатиш хусусияти иммунологик хотирага богликдир. Организм-
нинг гриппгз қарши носпецифик қаршилик курсатиш хусусияти 
гуморал омилларга (0-ингибиторлар, кофактор ва интерферонга) 
борлиқ.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish