Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

/
/
41


ухшаш суюқлик келади. Дизентерия интоксйкақияси окйбатида 
сулак бези ва боища ҳазм безларининг фаолияти бузилади: оўиз 
қақрайди, меъда ширасининг протеолитик хусусияти, ундагй кис 
лота микдори камаяди. Меъда ва ичакларнинг ҳардка;г -фаолия 
ти ва секреқияси ҳам бузилади.
.
'.,,..
,,
Интоксикақия кучли булган ҳолларда меъда ости бези ва 
жигар фаолияти ҳам издан чиқади. Токсин таъсирида буйрак ва 
сийдик чиқариш йуллари фаолияти бузилади. Проте.инурия,
;
мик- 
рогематурия, лейкоқитурия, қилиндрурия ва қовуқ сфинктерининг 
спазмига хос белгилар аниқланади. Кўон текширилганида бир оз 
лейкоқитоз, лейкоқитар формуланинг чапга сурилиб қрлгани, 
моноқитоз аниқланади. ЭЧТ сал тезлашади. Дизентериянинг роса 
авжига чиқадиган даври 1—2 кундан 8—9 кунгача Давом этади. 
Касаллик симптомларининг суниш даврида интоксикақия ва 
колит аломатлари камаяди. Согайиш даврида ҳамма органлар- 
нинг фаолияти нормаллашади ва организм дизентерия (5актерия- 
ларидан халос булиб боради. Аммо патоморфолагик .$зг,эришлар 
эса клиник симптомлар бардам топганидан 2—3 хдфта кейин йу- 
қолади. Баъзан дизентерия сурункали шаклга утади., Боқща адл- 
ларда организм шигеллалардан халос булади, аммо ичак "шиллиқ 
пардасидаги баъзи узгаришлар ва унинг ҳаракат фаолияти анч*» 
вакттача аслига келмаслиги мумкин (дизентериядан еунгги 
ҳолат).
,.-. ,,.
./...
I. Уткир дизентерия. 1) Колитик хили: а) касалликнинг енгил шакли 
тусатдан бошланади, ҳарорат қисқа муддатда 37—38° га-ча кутарилади. 
Бемор дармони қуриб, иштаҳаси бугилади, Кейин-роқ қорни бир оз 
огрийди. Бир кеча-кундузда 3—5 марта (купи-,, билан 10 мартагача)
ҳожатга боради. Ахлати суюқ ва шилим.-. шиқ, баъзан озгина қон 
аралаш булади. Лекин беморларнинг 
ищ, 
қобилияти сақланиб туради. 
Пайпаслаганда йугон ичакнинг чап-ки паст қисми огрийди ва қисқариб, 
таранг тортиб тургани қул-. га уннайди. Ректоскоп билан 
текширилганда йугон ичакда кат.?,-., рал ва катарал-геморрагик
яллигланиш аломатлари курилади.; Дизентериянинг бу шакли
купинча 3—4 кун, баъзан 7—8 ку,ф давом этади. Сунгра бемор согая 
бошлайди; б) дизентерияниигт уртача огирликда утадиган колитик 
шакли тусатдан бошланащи.! бемор боши огриб, эти увишади, бадани 
қақшайди. ўарора-ги 3? —40 даражагача кутарилади ва 2—3 кун утгач, 
пасаяди. Ишта,-;? )ўа йуқолади, бемор кунгли айниб, баъзан қусади, 
қорни қаттиқ; * бураб огрийди; Бир кеча-кундузда 10—20
мартагача хожатг&ч! боради, ҳожат вақтида асосан қон аралаш
шилимшиқ к§лади,,,
:В 
Бундай симптомлар 2—3 кундан сунг аста-секин 
камаяди 
щ 
беўо мор аҳволи тузала бошлайди. Ректоскоп билан 
текширилганндўа! катярал-геморрагик ва катарал-эрозив
проктосигмоидит, аниқла-
й
ғ1 нади. Бир ярим икки х_афтадан сунг 
беморлар сорайибўкетади&ф в) дизентериянинг огир колитик 
шакли бирданига. бошда.надйш/! ҳарорат 39—40 даражага
кутарилиб, кучли интрксйкзқиў буғоаовг ди. Бемор баъзан алаҳлайди, 
кунгли айниб, қайт қилади. Хорни
2* 
93


қаттиқ оррийди, тез-тез сияДи, орқа тешйги доим Деярлй ачишиб 
огриб туради. Бир кеча-кундузда 50 ва ундан кўпроқ марта ҳо-жатга 
брради, ҳожат вақтида қон аралаш шилимшиқ, баъзан гушт 
селига ухшаш суюқлик келади. Бемор дармониў қуриб, жуда ҳолдан 
кетади. Териси ва шиллиқ пардалари қуруқшаб туради. Қон босими 
пасаяди, тахикардия бошланади. Бир-икки кундан сунг коллапс 
ҳолати юз бериши мумкин. Буралиб қисқариб тур-ган йурон ичакда 
баъзан парез ўолати бошланади, бунда қорин дам булиб шишади, 
анус сфинктери ишламайди, гушт селига ухшаш суюқлик оқиб 
туради. Кучли интоксикақия таъсирида бемор баъзан кома хрлатига 
тушиб алаҳлаб ётади. Қон айланиқги-да чуқур узгаришлар юз 
беради. Бундай беморларга кечиктир-, май ёрдам бериш зарур 
булади (даво булимига қаралсин). Йу-
РОН 
ичак пайпаслаб 
курилганда қаттиқ оррийди. Бундай огир аҳвол 7—10 кунгача 
давом этади. Ректоскоп билан текширилга-нида катарал-геморрагиқ
катарал-эрозив узгаришлар, баъзан эса яралар борлиги аниқланади.
2. 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish