ТАЪЛИМ САМАРАДОРЛИГИГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ПЕДАГОГИК НИЗОЛАРНИ
ТАШХИС ЭТИШНИНГ МАЗМУНИ ВА ТУЗИЛМАСИ
ЗАМОНАВИЙ УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШ: ИННОВАЦИЯ ВА ИСТИҚБОЛЛАР
290
ХАЛҚАРО МИҚЁСИДАГИ ИЛМИЙ-АМАЛИЙ КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ
Байбаева М.Х. – п.ф.н. доцент, А.Авлоний номидаги ХТТРМХҚТМОИ, Ўзбекистон.
Аннотация:
Ушбу мақолада таълим самарадорлигига таъсир этувчи педагогик
низоларни ташхис этишнинг мазмуни ҳақида маълумотлар
ёритилган. Таълим жараёнида
самарадорлик ва натижавийликка таъсир этувчи низонинг асосий сабаби унинг босқичи
ҳақида фикрлар юритилган.
Калит сўзлар
: тизим,
низо, фаза, босқич, фаолият, функция, талаб, самарадорлик, таълим,
ташхис.
Аннотация:
В данной статье представлена информация о содержании диагностики
педагогических конфликтов, влияющих на эффективность обучения. А также в статье
рассматривается основные причины конфликта и стадии, влияющего на эффективность и
результативность образовательного процесса.
Ключевые слова
: система, конфликт, фаза, фаза, активность, функция, спрос,
эффективность, обучение, диагностика.
Annatation:
This article provides information on the content of the diagnosis of pedagogical
conflicts that affect the effectiveness of training. And also the article discusses the main causes of the
conflict and the stage that affects the efficiency and effectiveness of the educational process.
Keywords
: system, conflict, phase, phase, activity, function, demand, efficiency, training,
diagnostics.
Низо, зиддият, қарама-қаршилик табиат ва жамиятда, шахс руҳиятида ва шахслараро
муносабатда ҳар доим мавжуд. Фақат у ҳар хил сабабларга кўра кўринмасдан ётиши мумкин.
Мутафаккирлар «Тараққиёт-аслида низодан келиб чиққан» деган фикрларни ҳам билдириб
ўтадилар. Балки, шундайдир. Биз ҳар доим, ҳар бир фаолиятимизда турли хилдаги низоларни,
зиддиятларни, қарама-қаршиликларни бартараф қилиш билан ўз мақсадимизга эришамиз.
Уларни қанчалик осон ҳал қилсак, ишимиз, шунчалик самарадорлик бўлганидан, натижаси
яхши эканлигидан мамнун бўламиз. Фаолиятимиз, ишимизнинг самарадорлиги ва
унумдорлиги вужудга келган қарама-қаршилик, зиддият, низони қанчалик тез ва қулай
йўллар билан ҳал қилганлигимизга боғлиқ бўлади. Келинг, таълим жараёнида низо ва унинг
шахслар орасида вужудга келувчи психологик моҳиятига ва таълим самарадорлигига
таъсирига бир назар ташлаймиз.
Шахслараро ва шахснинг ўзида доимо қондирилмаган иштиёқ, ечилмаган масала,
ўртада бўлиниши лозим бўлган моддий объект, моддий ва баъзан маънавий объектга
интилиш, инсон моҳиятида зиддиятга етакловчи хусусият сифатида мавжуд. Ушбу муаммо ва
масалаларнинг ҳаракатга тушиб кетиш имкони эса ҳамма вақт тайёр ҳолатда бўлади. Бу
имкониятлар маълум даражада вақти-вақти билан, поғонама-поғона уйғониб қолиши мумкин.
Айни шундай пайтларда низо ва унинг ҳал қилиниши маълум маънода ўта долзарб, зарур,
кечиктириб бўлмас ҳолатга тушиб қолади-да шахснинг ички руҳиятида ёки шахслар орасида,
гуруҳлар орасида фаол фазага кириб, низонинг ечим талаб қилган даври бошланиши мумкин.
Қизиғи шундаки, низо қанчалик барбод қилиш кучига эга бўлса, у бир вақтнинг ўзида
кўпчилик ҳолатларда шунчалик бунёд қилиш кучига ҳам эга бўлиши мумкин. Ҳар қандай
низо таълим жараёнида фаоллик даврида тиғизлик, тажанглик, стресс ҳолатни келтириб
чиқаради. Тиғизлик, тажанглик, стресс ҳолат эса маълум даражада энергиянинг сиқиқ,
рамзий маънода айтганда, сакрашга тайёр турган куч эканлигини кўрсатади. Шундай экан
низо
-тараққиёт
турткиси, тарих ривожининг ички ҳаракатга келтирувчи кучи,
муносабатларни кучга келтирувчи қувват ва шахснинг ички тараққиёти, ўсиши учун ички
омил сифатида бўлиши керак бўлган хусусиятлардан бирига айланади.
Аслини олганда, биз таълим жарёнида ҳаммамиз низо чиққан жойдан қочишга ва
айниқса унинг сабабларини қидирмасликка ўрганиб қолганмиз. Аслида ечилмаган ҳар қандай
Do'stlaringiz bilan baham: |