Tekshirdi; Jiyanov A. B геомеханиканинг асосий тушунчалари


Геомеханика фани ва унинг моҳияти



Download 339,66 Kb.
bet2/4
Sana22.02.2022
Hajmi339,66 Kb.
#96687
1   2   3   4
Bog'liq
1-mustaqil ish Abdirazoqov Faxriddin 11A-18 OKI

Геомеханика фани ва унинг моҳияти

  • Маълумки, «Геомеханикани» умумий механиканинг бир қисми сингари, умумий физиканинг “тоғ жинслари ва жараёнлари ” бўлими сифатида қараш керак.
  • Шундай қилиб, геомеханика ҳақидаги алоҳида фан сифатида қабул қилинган. Шу муносабат билан ер ҳақидаги бошқа бир қатор фанлар: география геодезия, геология ва бошқалар билан яқин алоқада бўлади. Таъкидлаш жоизки геомеханика асосан геология, янада аниқроғи – муҳандислик геологияси билан чамбарчас боғлиқдир.
  • Геомеханикада бошқа мухим фанларнинг кенг миқёсдаги усуллари ва натижаларидан фойдаланилади, шу жумладан биринчи навбатда математикадан:
  • аниқ математик тахлиллар, амалий математика, математик моделлаштириш ва бошқалар. Табиий тадқиқотлар ўтказишда физика ва кимё фанлари қонуниятларидан кенг фойдаланилади.

Геомеханиканинг масалалари ва асосий йўналишлари

  • Геомеханиканинг фундаментал ва амалий фанлар нуқтаи назаридан баҳолайдиган бўлсак, умумий механика бўйича “геомеханика” амалий фанларга, кончилик фанлари бўйича эса фундаментал фанларга таалуқли ҳисобланади.
  • Шу туфайли геомеханика – инсон фаолияти таъсирида, хусусан, кончилик ишлари таъсирида ҳосил бўладиган табиий ва техноген майдонлардаги кучларнинг кон техник, объект ва иншоатлар, тоғ жинс массивининг мустаҳкамлиги ва деформацияси, мустаҳкамлик ҳақидаги фандир.
  • Геомеханиканинг асосий муҳандислик масаласи кон ишларини бехатар олиб бориш ва техналогик жараёнларнинг ишончлилиги ва унумдорлигини ошириш учун тоғ жинси массивидаги механик жараёнларни бошқаришга мувофиқ, қазиш усулларини қўлаш ва илмий асослашдир.

Геомеханиканинг масалалари ва асосий йўналишлари

  • Шунга кўра геомеханикада ўрганиладиган асосий жараёнлар учта йирик гуруҳга ажратилган:
  • Тоғ массивининг кучланиш-деформацияланиш ҳолати, шаклланиши ва уни кон лаҳимлари ўтиш натижасида ўзгариши;
  • Динамик жараёнлар ва уларнинг тоғ жинси массивида ҳосил бўлиши;
  • Тоғ жинсларининг силжиши, уларнинг турлича кўринишларда содир бўлиши.
  • Бу ерда механиканинг умумий структураси билан таққослаб кўрилмоқда. Жумладан, биринчи гуруҳ-статик, иккинчи гуруҳ- динамик ва учинчиси-кинематик кўринишларда намойиш қилинган.
  • Геомеханика- қизғин ривожланувчи фандир, у қамраб олган жабҳалар доимо кенгайиб боради, масалалар ҳам мураккабланади, уларни ҳал қилувчи геомеханик усуллар шунга мослашиб боради.

Download 339,66 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish