Тарих факультети Жаҳон тарихи



Download 413,14 Kb.
bet50/85
Sana21.02.2022
Hajmi413,14 Kb.
#78943
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   85
Bog'liq
osiyo va afrika mamlakatlarining orta asrlar tarixi (2)

Фойдаланилган адабиѐтлар:





  1. История стран Азии и Африки в среднўе века. М.,1987.

  2. История народов Восточной и Центральной Азии. М., 1986.

  3. История стран Азии и Африки в среднўе века. 1-2 я. М., Вўсшая школа, 1988.

  4. История среднўх веков (под.ред.З.В.Удальцовой и С.П.Карпова. 1-2 ч.). М.. Вўсшая школа, 1991.

  5. Средновековўй восток. М., 1980.

  6. Васильев.Л.С. Аграрнўе отношения и обшина в Древнем Китае. М., 1961.

  7. Вельгус.В.А. Средневековўй Китай. М., 1987.

  8. Лапина.З.Г. Учение об управлении государством в средневеком Китае.М.. 1985.

  9. История Китая. М., Изд. Восточ. Лит. 1989.






  1. Корѐ давлати.




Мавзу: IX-XV асрларда Корея давлати.
Режа:

  1. Корѐнинг XI-XII асрларда ижтимоий равнақи. Маданият.

  2. XII асрдаги сиѐсий ва синфий кураш. Дехқонлар харакати.

  3. Корѐ халқининг мўғул босқинчиларига қарши кураши.

  4. Ли сулоласи пайтида марказий феодал давлатни мустахкамлаш.

  5. XV асрнинг 1-ярмида иқтисодий ўсиш ва маданиятнинг ривожланиши.



Корѐ давлати.IХ аср охирида қадимги Силла давлати федерацияси мустақил феодал уделларига булинган. Давлат ерларини чиновниклар ва рухонийларга бўлиб бериши ва мустақил феодал вотчин (чанвон)ларнинг ташкил топиши марказий хокимиятни заифлаштириб юборди. Ката мулк эгалари марказий хокимиятдан янада мустахкам бўла бошлади. Катта ерларни эгаллаган Будда монастирлари хам буткул мустақилликдан фойдаланганлар, ерлик феодаллар (ѐнчжу), христянларнинг устидан хукмронлик килиш хуқуқига эга эдилар. Уларга шахсий дружина Яна бир-бирларини устидан кураш олиб бориш учун хам керак эди. Крестянларнинг ахволи силла хукмдорлари қўлида хам, феодаллар қўлида хам ѐмон эди.
819 йилда дехконлар харакатлари кескин тус олган. 896 йил пойтахт Кѐнчжу деворлари остида дехконлар қўзғолон бошлаганлар. Харакатчилар аристократ ва чиновникларни буйсундиришди. Нисбатан йирик феодаллар узларини мустақил деб эълон килдилар. 900 йил оролнинг жанубий гарбий кисмида Хупэкче давлати (сунги пэкче) ташкил топган. Кореянинг марказий кисмида (хозирги чхолъван райони) Тхэбон давлати ташкил топган Силла хокимияти эса бир неча кичик районлардангина иборат бўлиб колди.
Дехконлар харакатлари хукмрон синфни қўрқувга соларди ва кучлирок хукмдор топилиб халкни бошкаришини истар эдилар. Навбатдаги жанглар натижасида феодал Ван Ган кейинчалик у давлатни бирлаштиради ва давлатни хукмрони булди. 918 йили бу давлатнинг номи Корѐга алмаштирилди. Кэгенне (хозирги Кэсон) икта пойтахти. Кўп феодаллар Ван Ганога бўйсунишди. Чунки у бошқаларга нисбатан кучлироқ эди. Бўйсунмаганларни эса у куч билан бўйсундирди. 936 йилда Ван Гон сўнги Пэкчени буйсундирди ва бутун Кореянинг хукмдори бўлди.
Якка феодал давлатнинг вужудга келишидаги мухим бир сабаб ташқи ҳужумлар эди. 926 йилда Бохай давлатини босиб олган Кидони шимоли- шарқий Хитой ва Кореянинг ашаддий душмани бўлиб қолди. Янги ташкил топган Корѐ учун шимоли чегарани кучайтириш асосий масала эди. Бутун шимоли чегарага ҳимоя девори ташкил этилди.
Бу қонуннинг ташкил топиши билан шарқий давлат структураси ташкил топди. Санжоне (982-997) даврида давлат аппарати ташкил топди асосий давлат аппарати вужудга келди ва 12 вилоят, 10 провинцие ташкил топди. Мамлакат хавфсизлиги ва давлат ишлари ҳарбийлар қўлида эди. Ҳарбийларнинг асосини эса давлатга бўйсунувчи деҳқонлар ташкил қилди ва 16 ѐшдан 60 ѐшгача бўлганлар ҳарбий хизмат қилишга мажбур эдилар. Армиядаги

деҳқонларни уларнинг ҳамқишлоқлари моддий томондан қўллашар эди. Одатда 4 - 5 хонадондан 1 солдат боришар, бошқалар эса уни ва унинг оиласини моддий жиҳатдан қўллаб-қувватлашиши лозим эди.
Бироқ мамлакатнинг марказлашиши текис бўлмаган. Кейинчалик ҳам ката ер эгалиги ва буддавийликка сиғинишган. Марказий давлатни ташкил топиши учун ташқи душманларнинг кураши ҳам тўсқинлик қилар эди. Асосий хавфли душманлар (киданлар)Лао империясини тузган ва Хитой ва кореяни босиб олмоқчи бўлганлар. 993 йилда Киданларнинг кўпчилик армияси Амнокандан ўтиб Корѐга бостириб киришди Чхончхонган дарѐси ѐнида киданлар қаттиқ қаршиликга учраб ортга қайтишга мажбур бўлдилар. Лекин бу билан Киданларнинг харакати тўхтамайди. Корѐнинг ички курашларидан фойдаланиб киданлар 1010 йилда Яна кўп сонли Аскар жўнатди ва Корѐнинг пойтахти Кэгѐнни босиб олади ва талон тарож қиладилар. Бироқ шимолдаги Корейс аскарларининг харакатлари босқинчиларни ортга чекинишга мажбур қилди. 1018 йил қишида 200 минглик кидан армияси чегарани бузиб ўтиб Яна Кореянинг пойтахтига бостириб киришди. Улар қўмондон Кан Гам Чхон томонидан қаттиқ қаршиликга учрайдилар. Шимоли райондаги Корѐ аскарлари 1019 йилда Киданларга қаттиқ зарба беради. Улар ўртасида сулҳ тузилиб Корѐ ҳукмдори томонидан Ляо Кидан империясини тан олади.

Download 413,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish