Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


Виктор Владимирович Виноградов



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Виктор Владимирович Виноградов
Академик В.В.Виноградов (1895-1969) академик Л.В. Щер- 
ба ва проф А.А.Шахматовларнинг шогирди. У даставвал Пе­
тербург давлат университетининг сунгра Москва Давлат уни­
верситетининг профессори булди.
В.В.Виноградов 1946 йилдан, академик Л.В.Щербадан кей- 
ин, шуро даврининг энг буюк тилшуносидир. У узи асос сол- 
ган рус адабий тилининг тарихчиси, тадкикотчисидир. Олим 
тилшунослик ва адабиётшуносликка оид 250 дан ортик асар 
яратди. В.В. Виноградовнинг мухим тадкикотлари куйида- 
гилар: 1. «Услубшунослик вазифалари хакида» (1923). 2. «XVII
- XIX аср рус адабий тили тарихидан очерклар» (1934). 3. 
«Пушкин тили» (1935). 4. «Пушкин услуби» (1941). 5. «Рус ти­
ли. Суз хакида грамматик таълимот» (1947). 6. «Рус тилидаги 
фразеологик бирликларнинг асосий типлари хакида» (1947).
7. «Рус тилидаги модаллик категорияси ва модал сузлар 
хакида» (1950). 8. «Суз бирикмаларини урганиш масалалари» 
(1954). 9. «Рус синтаксисини урганиш тарихидан» (1958). 
10: «Бадиий асар тили хакида» (1960). 11. «Стилистика. Поэтик 
нутк назарияси. Поэтика» (1963). 12. «Рус лингвистик таъли- 
мотлари тарихи» (1978) ва бошкалар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


В.В.Виноградовнинг энг хмашхур тадкикоти «Рус тили» кито- 
бидир. Бу асар рус тили морфологияси буйича барча назариялар 
тахлилининг хулосасидир. У морфологияда хдм, суз ясалиши ва 
синтаксис масалаларида хам уз карашларига, гояларига, таъли- 
мотига эга булган кенг камровли олимдир. Унинг, айникса, кайд 
этилган «Рус тили» асари купгина тилларнинг (шу жумладан, 
туркий тиллар - уз^ек тилининг хам) грамматик курилишини 
урганишда, яъни грамматиканинг объекти, унинг систем харак­
т е р а сузнинг грамматик бирлик сифатида олиниши, суз тур- 
кумларининг таснифи, суз тузйлиши, морфологиянинг синтак­
сис билан узаро муносабати, суз ясалиши, лексика масалаларини 
тадкик килишда жиддий таъсир курсатди.
Умуман олганда, В.В.Виноградовнинг лисоний таълимоти- 
даги асосий гоя суз ва тил услуби масалаларидир. У сузни шакл 
ва маънонинг (лексик ва грамматик маъноларнинг) системаси 
сифатида куп аспектли эканлигини кайд этади. Олим суз яса- 
лишининг грамматика ва лексикология билан зич богланганини 
асослаб, суз ясалишини алохида соха сифатида ажратиб, суз 
ясалишининг: морфологик, морфологик - синтактик, лексик -
синтактик ва лексик - семантик каби туртта усули хакидаги 
таълимотни яратди. В.В.Виноградов сузнинг вокеликни акс эт- 
тиришини ва муайян тил лексик - семантик системасининг тар- 
кибий кисми, элементи сифатида уз маъносини ифода этишини 
таъкидлаб, суз лексик маъносининг турли типлари, хиллари 
(масалан, номинатив - тугри, бош маъно ва б.) хакидаги наза- 
рияни ривожлантирди.
Унинг фикрича, синтактик назария уз ичига суз бирикмаси 
ва унинг типлари, ran ва унинг типлари, мураккаб синтактик 
бирликлар ва синтагмалар хакидаги таълимотларни олиши 
керак. 
Суз 
бирикмаси 
тил 
номинатив 
даражасининг, 
«боскичининг» бирлиги сифатида тил коммуникатив даражаси­
нинг асосий бирлиги булган гапга зид туради. Предикатив ва 
модаллик гапнинг асосий белгилари ва синтаксиснинг марказий 
категория лари сифатида карал ади.
Тил услуби тил функционал - стилистик системасининг 
узига хос компонента, таркибий кисмидир. Тилнинг ижтимоий
www.ziyouz.com kutubxonasi


вазифаси тилнинг узаро фикр алмашиш, ахборот бериш ва 
таъсир килиш каби функцияларидан келиб чикади, ушбу вази- 
фалар билан белгиланади. Шунга кура кундалик (одатдаги) -
маиший услуб (тилнинг узаро алока вазифаси), кундалик - иш- 
чан услуб, расмий - хужжатли услуб, илмий услуб (ахборот бе­
риш вазифаси), оммабоп услуб ва бадиий услуб (таъсир килиш 
вазифаси) каби стиллар ажратилади.
Тил стилистикаси - услубшунослиги тил услублари билан 
шугулланади.
Бадиий асар стилистикаси алохида ажратилади. Ушбу 
йуналишда тилнинг коммуникатив ва эстетик вазифаларининг 
бирлиги намоён булади, яъни маиший, кундалик нутк элемент- 
ларининг санъат фактига, «асарига» утиши, айланиши юз бера­
ди, индивидуал услублар хосил булади. Бадиий асарлар тили 
хакидаги таълимот билимнинг, илмнинг алохида сохаси сифа­
тида стилистика, поэтик нутк назарияси ва поэтиканинг тута- 
шиш, «тукнашиш», бирлашиш нуктасидир, натижасидир.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish