Таълим вазирлиги фарғона давлат университети



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/18
Sana24.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#209475
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18
Bog'liq
ЎЗБ

Керайт (Керайит) – ўзбек халқи таркибига кирган қабилалардан бири. Турли 
манбаларда керайит сўзи «қора қўй», «қора одам» ёки «қарға» деб изоҳланган 
(тўғриси ҳам қарға), этноним охиридаги -«т» ҳарфи кўплик аффиксидир. 
Марқа – юз уруғининг бир тармоғи. Марқа – «катта, улкан» деган сўз, марқа 
қўзи – эртароқ, мартдан олдин туғилган қўзи, эгиз қўзиларнинг олдин 
туғилгани. Гаврилов фикрича, марқа (марқа юз) – юз уруғининг энг катта 
тармоғи, уруғ бошининг катта хотини – бойбичадан тарқалган. 
Найманлар – мўғул уруғи деб ҳисобланар эди; олимлар наим сўзи мўғулча 
«саккиз»маъносини англатади дейдилар. Этнограф Н.А. Аристов найман сўзи 
Сибирдаги Найма дарёси номидан олинган деган фикрни билдирган. Сўнгги 
маълумотларга кўра найманлар асли туркий қабила бўлиб, саккизўғузларни 
мўғуллар ўз тилига мослаб найман деб атаганлар. 
Очамайли (Ачамайли) – юз уруғининг бир бўлаги. Ҳўкиз ёки қўтосга 
уриладиган ёки болалар миниши учун мўлжалланган эгар очамай дейилган. 
Демак, бу уруғнинг тамғаси эгар шаклида бўлган. Этнограф Н.А. Аристов 
очамайли уруғи оч (ач) деган қадимги қабила номи билан аталган бўлса керак, 
деб тахмин қилади. 
Солин – юз уруғининг бир тармоғи. Солинлар Зарафшон водийсида, Жиззах 


вилоятининг Жиззах, Зомин, Ғаллаорол туманларида қайд қилинган. Қулоқнинг 
ички юмшоқ қисми солин (солинчоқ-соличак) дейилади. 
Сўлоқли – юз қабиласининг тармоқларидан бири. Сўлоқ сўзининг бир неча 
маъноси маълум – 1) қора жигар, талоқ; 2) қўй-эчки қулоғининг бирон жойини 
кесиб эм солиш, тамғалаш усулларидан бири - қулоқнинг олдинги томони ўйиб 
кесилса, олдинги сўлоқ, кейинги томони ўйиб кесилса кейинги сўлоқ дейилган; 
3) араванинг ўқига солинадиган темир. 
Тобин – мўғулча сўз бўлиб, «эллик» демакдир. Умуман турк-мўғул қабила ва 
уруғларида рақам (сон) билан аталадиган номлар учрайди. Масалан, юз, минг, 
дўрмон (дўрбўн – мўғулча дўрт – «тўрт») ва ҳоказо. Тобин уруғидан бўлган 
қозоқлар XIX асрда Сирдарё билан Устюрт яйловидан Тобол дарёси ва 
Оренбург даштларигача бўлган ҳудудда яшаганлар. Тобинлар, шунингдек
ўзбеклар, бошқирдлар ва бошқа туркий халқлар таркибида ҳам учрайди. 
Тортувли – Тортувли уруғи қўнғирот уруғининг аждоди Қўнғирот отанинг 
кичик хотинидан тарқалган экан; Қўнғирот ота кексайганда унинг кичик 
хотини ўғил туғиб, тортув (тортиқ – совға) қилгани учун, ундан тарқалганлар 
тортувли деб аталган экан. 
Уяз (уяс) марқа уруғининг 16 тармоғидан биридир. Уяз бошқа уруғлар 
таркибига ҳам кирган. Масалан, солин уруғининг бир шохи уязсолин дейилади. 
Уяз (уяс) жой номлари шаклида ҳам учрайди. Қадимий тилшунос олимлардан 
Абу Ҳайён ал-Андалусий ва Жамолиддин Тусий асарларида уяз сўзи «паша, 
чивин» деб изоҳланган. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish