Такриз ва унинг турлари



Download 19,1 Kb.
bet2/2
Sana03.04.2022
Hajmi19,1 Kb.
#526626
1   2
Bog'liq
Taqriz va uning turlari

Тақриз устида ишлаш
Тақриз ёзиш таҳлил қилмоқчи бўлган оъектни тўғри танлай билишдан бошланади. Объект танланганидан кейин уни таҳлил қилиш учун зарур манбалар йиғилади. Ана шу тайёргарлик жараёни тақризни муваффақиятли чиқишда муҳим роль ўйнайди. Масалан: театр танқидчилари тақриз ёзиш учун эътиборни асарнинг ўзига қаратади. Ҳақиқатда эса театрга бориб спектаклни кўриш керак, ҳатто репитицияларни кузатиш зарур.
Тақризда таҳлил
Бунда муаллифнинг мазкур мавзудаги узоқни кўра билиши хал қилувчи рлль ўйнайди. Танқидчининг дунёқараши қанчалик кенг бўлса. ишончли шарҳлар, диққатни тортадиган муаллиф фикрлари учун исбот мазмунли тасвир аҳамият чиқади.
Асарни таҳлил қилиш жараёнида китобнинг, асарнинг, фильмнинг ёки спектаклнинг ғоявий-тематик ўзига хослигидан янгилик топишни харакат қилади. Асар тасвиридан янгилик топиш–бу нафақат танқид кўламини кенгайтиради. Шу билан бирга ўқувчининг диққатини ўзига қаратади, мақола ёритишда публицст фактга асосланган манбага кўпинча алоҳида муаммо сифатида қараб таҳлил қилади. Рецепцияда эса юқорида айтганимиздай, публицист материални “иккинчи қайта” кўриб чиқишдан ўтказади.
Тақриз тизими ва механизми
Тақризнинг тузилиши ва механизми. Жанрнинг ўзига ўхшаш, ўзига хос кўриниши сифатида таассурот қолдиради. Аслида асарни таҳлил қилишда, баҳо беришда, автор томонидан кўтарилган ҳаётий муаммони аниқлайди, аниқ материалнинг шаклини (рамкасини) чегаралайди, мустақил бўлади.
Тақризни шартли равишда икки тизимли гуруҳга фактик ва абстрак материаллар гуруҳига бўлинади:
Биринчи гуруҳ, информацион-конструк гуруҳ
Иккинчиси, информацион-илмюстратив гуруҳ.
Биринчисида тезислар, шарҳлар, назарий ҳолати, автор тозицияси; авторниннг асарга муи-ти ўрин олади.
Иккинчисида- асардан мисол келтириш, алоҳида эпизодларни тасвирлаш, тарихий- , билиш манбалари, яъни автор очиб беради.
Download 19,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish