Табиий фанлар факультети биология к а ф е д р а с и


Ҳашаротларнинг постэмбрионал ривожланиши, турлари: чала метаморфоз-чигирткаларни ривожланиши; тўлиқ метаморфоз-капалакларни ривожланиши



Download 10,27 Mb.
bet54/61
Sana22.02.2022
Hajmi10,27 Mb.
#115324
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   61
Bog'liq
Biologiya asoslari umurtqasizlar-2

Ҳашаротларнинг постэмбрионал ривожланиши, турлари: чала метаморфоз-чигирткаларни ривожланиши; тўлиқ метаморфоз-капалакларни ривожланиши.


Керакли жиҳозлар: тулик ва чала метаморфоз билан ривожланувчи хашаротларнинг постэмбрионал ривожланишини акс эттирувчи жадваллар. Петри идишлари, қўл лупалари, сувга тулдирилган стаканлар, қисқичлар, ҳар хил ёшдаги чигирткалар, турли ёшдаги тўт ипак қуртлари, унинг гумбаги, капалаклари ва пиллалари.

Хашаротларнинг постэмбрионал ривожланиши уларнинг муайян гурухлари учун систематик белги бўлиб хизмат қилади. Эволюцион тараққиётининг энг юқориги погонасига кўтарилган канотли хашаротларнинг постэмбрионал ривожланиш гемиметаболик (чала метаморфоз) ва голометаболик (тулик метаморфоз) йул билан ўтади.


Чала метаморфоз йўли билан ривожланадиган хашаротларга, нисбатан тубан тузилишга эга бўлган тўғри канотлилар, сувараклар, ниначилар, кандалалар ва кунлик капалаклар киради. Буларнинг тухум очиб чиққан личинкалари вояга етган (имаго) хашаротларга кўп жиҳатдан ўхшашдир. Лекин канотларининг ва иккиламчи жинсий белгиларининг ривожланмаганлиги, шунингдек айримларида фақат личинка даврига хос бўлган (провизор) органларининг бўлиши билан фарқ қилади (кунлик капалак личинкаларининг трахея жабралари, тўт ипак қуртининг қорин қисмидаги оёқлари).
Личинка билан имаго орасидаги тафовўтлар. Улар бир ёшдан иккинчи ёшга ўтган даврда, қатор пўст ташлашлар натижасида аста-секин йўқолиб боради. Кўпчилик хашаротларнинг личинкалари 4-5 марта пўст ташлаб, куейин вояга етади. Мисол тарикасида тукай чигириткасининг ривожланишини курсатиш мумкин (58-расм). Тухум очиб чиққан личинка ташқи кўринишдан имагосига бўтунлай ўхшайди. Лекин бир ёшдан беш ёшгача бўлган личинкалик даврини ўтганидан кейингина вояга етади.





58-расм. Ҳашаротларнинг чала метаморфоз билан ривожланиши:
(тухуми, личинкаси ва вояга етган Осиё чигирткаси).
1-олдинги кўкрак; 2-ўрта кўкрак; 3-кейинги кўкрак бўғимлари.
Голометаболик йул билан ривожланадиган хашаротларга- кунгизлар. Капалаклар, икки канотлилар ва парда канотлилар киради. Бу хашаротларнинг личинкалари тузилиши ва шакли жиҳатидан кескин фарқ қилади. Уларнинг канотлари умуман ривожланмаган бўлади ва личинка даврига хос бўлган органлари улар вояга етгунга кадар сақланади.
Тулик метаморфоз йўли билан ривожланадиган хашаротларга тўт ипак қуртини мисол қилиб олиш мумкин. (59-расм).






Download 10,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish