«t a m a d d u n»


з а л н и н г умумий мазмун-маъноси^


bet105/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

^ ^ з а л н и н г умумий мазмун-маъноси^
5
^
Фалакдан шикоят, такдирнинг эврилишларидан задалик 
гояси Навоийнинг газалларида хам, достонларида хам акс


этганини куриш мумкин. Ушбу ун бир байтлик газа л хам 
шу мазмундаги байт билан бошланади. Аммо фарк шундаки, 
шоир ана шу фалакдан ёгилалиган кай гул a pi а кумштиб, о\у 
афгон чекмайди, батки “юз кайгу" баробарида “бир севин- 
мак бор” булса, бу кайгу каику эмас, деган фикрга ypFy 
беради. Яъни юз кайгуии бир севинч, шодлик ла\заси енга- 
ди. Зотан, \аёт фа кат гамдан, ёхуд факат севинчдан иборат 
эмас. Х^ётда гаму шодлик, ташвишу кувонч, мехнату ро^ат, 
айрилшу висол дамлари бирга юради. Шоир ана шу зидди- 
ятлар занжирини укувчи эсига солиб, тун ва кун, шом ва 
тонгни мисолга келтиради: \ар тундан кейин кун келади, 
,\ар шом цоронгулиги оркасида мусаффо тонг ёруглиги на- 
моён. Шундай булгач, умид билан, шавку за в к билан яшаш, 
шодлик дамлари кадрига етиш керак.
Алишер Навоий ана шу оптимистик, рухий бардамлик 
гоясини инсоннинг ру^ий-маънавий камолоти билан боглаб 
тасвирлайди. Зеро, олий мацсадларга интилган, покланиш 
йулига кирган одам учун хар кандай гам-ташвишдан кура 
сафо ахдига эргашиб, кунгул кузгусини губорлардан тоза- 
лаши лозим. Сафо ахли — орифлар кунгли хам куёш каби 
нур таратиб, инсон зогини мунаввар этади, улуг максадлар- 
га сафарбар этади. Шоир шу фикрлар из\оридан кейин ко- 
мил инсонлар сифатлари, хислатларини таърифлайди ва буни 
ривожлантириб бориб, яна орифона истилохдар шар^и ор- 
кали (фано, бако. дайр, coFap) гафлатга берилмасликка даъ- 
ват этади. Зеро, гафлатнинг узи катбни хиралаштиради, кай- 
ьу'ни купайтиради, жумладан, бойлик, лирам туплаш \ирси 
хам гам устига FaM келтиради. Факат соф калбли, Плох 
и 
h i
 
кила ёнган, фано ва бак,они \ам забт этган. пири комил 
нури билан нурланган одамгина уткинчи кайгуларни пи- 
санд килмай, абадият шодлигига муяссар булади. Навоий 
f o h c h h u h f
мох и яти ана шу.


Ш арк халкдари таф аккури тарихида чукур илдиз 
отган тасав в у ф т аъ л и м о ти н и яхш и б и л м ай туриб, 
А ли ш ер Н авои й д у н ёкд р аш и ва адабий м ер о си н и
б ар ч а м у р а к к аб л и к л ар и , ф ал са ф и й т ер а н л и ги б и ­
лан тулик холда ту гр и , хакконий ёритиб бериш муш- 
кул. У ттизинчи йиллардаёк О йбек бунга эъти борни 
каратган эди. А ммо, назарим да, бу м асала \а м о н х.ал 
булм асдан, д олзарб ли гин и сакдаб келм окда. Чунки 
хозир хам улуг ш оир асарларини "керакли" ва "ке- 
ракси з" к и см лар га аж р ати ш , о р и ф о н а м азм ундаги 
ш еърларини наш рлардан со к и т кили б, эл кузидан 
яш и р и ш , "пайкам асдан" тадкикотларга ки р и тм асл и к 
касаллиги давом этм окда. Баъзан эса, суф и ёна маъ- 
ноларни англаб етм аган и м и з сабабли, Н аво и й н и н г 
р ам зи й и б о р а -и с т и о р а л а р и н и х а м и н к ад ар т ал к и н
эти б , у к у вч и л арн и чалги ти б к ел м о к д ам и з. Бу хол 
Н авоий д ах оси н и , о л ам и н и н г беп оён ли ги ва улуг- 
ворлиги ни муаззам салохияти хам куркам лиги б и ­
лан идрок этиш га халал беради. Вахоланки, Н авоий 
мероси — яхлит бир адабий вокелик, бебахо м аъна- 
вий хазина. Ва яна мухими ш ундаки, ш оирни нг улмас 
гум анизм билан кукарган хаётбахш гоялари ''дунё­
вий" асарларида кандай порлаб турса, биз бир чек- 
кага суриб куйм окчи булган "илохий" асарларида хам 
ш ундай куч билан нур таратиб гуради. Зотан, улар 
зохирий жихатдан ш ундай, аслида эса, ботиний маъ- 
нолари м охиятига кура бир хил ф алсаф и й -тасавву - 
ф ий караш лар си лсиласи га бориб такаладиган узаро 
узвий алокадор асарлар булиб, бирини и к к и н ч и си - 
сиз туш униш кийин. Бас, ш ундай эк ан , ш оир аса р ­
ларида учрайдиган иш к, май, м айхона, харобот, со- 
кий, 
coFap, 
кадах, хум, махбуб си нгари купдан-куп 
к и н о я -т и м с о л л а р , рам зий м аъноли сузлар ва улар
1

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish