Светофорлар қуйидагиларга бўлинади ва таснифланади: кириш – поездга перегондан стансияга киришга рухсат беради ёки тақиқлайди; чиқиш


ПОЕЗДЛАР ҲАРАКАТИ УЧУН ТЎСИҚ ЖОЙЛАРНИ ВА ИШЛАР ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН ЖОЙЛАРНИ СТАНСИЯЛАРДА ТЎСИШ



Download 0,55 Mb.
bet11/19
Sana08.06.2022
Hajmi0,55 Mb.
#644877
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   19
Bog'liq
2 5190558910263596360

ПОЕЗДЛАР ҲАРАКАТИ УЧУН ТЎСИҚ ЖОЙЛАРНИ ВА ИШЛАР ОЛИБ БОРИЛАЁТГАН ЖОЙЛАРНИ СТАНСИЯЛАРДА ТЎСИШ
39. Поездлар ҳаракати учун стансия йўллари ва стрелкали ўтказгичлардаги ҳар қандай тўсиқ поезд (манёвр таркиби) кутилаётгани ёки кутилмаётганидан қатъий назар тўхташ сигналлари билан тўсилиши керак.
Стансиянинг йўлларида ишлар олиб борилаётган ёки тўсиқ жойларни тўхташ сигналлари билан тўсганда, бу жойга йўналган стрелкали ўтказгичлар шундай ҳолатда ўрнатиладики, уларга ҳаракат таркиби кира олмасин ҳамда бурилмайдиган қилиб мих қозиқлар билан маҳкамланади ёки қулфланади. Тўсиқ ёки ишлар олиб борилаётган жойни тўсиш учун кўчма қизил сигнал йўл ўқига ўрнатилади (расм 3.11, а).

Расм 3.11, а
Агар бирор сабабга кўра стрелкали ўтказгичнинг остряклари тўсиқ бор жойга ёки ишлар олиб борилаётган жой тарафига йўналтирилган бўлса ва бу йўлни ажратишнинг иложи бўлмаса, у ҳолда бундай жой иккала тарафдан ишлар олиб бориладиган ёки тўсиқли жой чегарасидан 50 м масофада ўрнатилувчи кўчма қизил сигналлар билан тўсилади (расм 3.11, б).

Расм 3.11, б
Бу ҳолда стрелкали ўтказгичнинг остряклари тўсиқ ёки ишлар олиб борилаётган жойдан 50 м дан яқин масофада жойлашган бўлса, ҳар бир стрелкали ўтказгич остряклари ўртасига кўчма қизил сигнал ўрнатилади (расм 3.11, в).

Расм 3.11, в
Стрелкали ўтказгичда тўсиқ ёки ишлар олиб бориладиган жой қизил кўчма сигналлар билан тўсилганда сигналлар қуйидагича ўрнатилади: крестовина тарафидан – чегаравий устунча қаршисида ҳар бир қўшилаётган йўлларнинг ўқ чизиғига; қарама-қарши томондан - острякдан 50 м масофада (расм 3.12, а).
Агар тўсилиши керак бўлган стрелкали ўтказгич ёнида яна бошқа стрелкали ўтказгич жойлашган бўлса ва уни тўсиқ бор стрелкали ўтказгичга ҳаракат таркиби чиқа олмайдиган қилиб ўрнатиш мумкин бўлса, бундай стрелка шу ҳолатда қулфланади ёки михланади. Бундай вазиятда, мазкур изолясияловчи стрелкали ўтказгич тарафдан кўчма қизил сигнал ўрнатилмайди (расм 3.12, б).





а)

б)

Расм 3.12

Стрелкали ўтказгични кўрсатилган йўналишга ўрнатиш мумкин бўлмаса, бундай вазиятда тўсиқ ёки ишлар олиб борилаётган жойдан шу стрелкали ўтказгич йўналишида 50 м масофага кўчма қизил сигнал ўрнатилади (расм 3.12, а).
Агар тўсиқ ёки ишлар олиб борилаётган жойлар кириш стрелкали ўтказгичда жойлашган бўлса, перегон тарафидан бу жой ёпиқ кириш сигнали билан тўсилади, стансия томонидан эса чегаравий устунчанинг қаршисида ҳар бир қўшилувчи йўлнинг ўқ чизиғига кўчма қизил сигналлар ўрнатилади (расм 3.12, в).
Агар тўсиқ ёки ишлар олиб борилаётган жой кириш стрелкали ўтказгич билан кириш сигналининг оралиғида бўлса, перегон тарафдан ёпиқ кириш сигнали билан, стансия тарафидан эса - кириш стрелкали ўтказгич осрякларининг ўртасига кўчма қизил сигнал ўрнатиб тўсилади (расм 3.12, г).





в)

г)

Расм 3.12

Стрелкали пост навбатчиси, стрелкали ўтказгичда тўсиқ жойни пайқаган бўлса, зудлик билан битта кўчма қизил сигнални тўсиқ жойида (таъмирлаш ишларини бошлашдан олдин) ўрнатиши ва бу хақда стансия навбатчисига хабар бериши керак.
40. Стансиянинг асосий йўлларида жойлашган тезликни чеклаш керак бўлган жой, тезликни чеклаш кўчма сигналлари ҳамда «Хавфли жой боши» ва «Хавфли жой охири» сигнал белгилари билан 3.13 ва 3.14 расмларда кўрсатилган тартибда тўсилади.
Агар тезликни чеклаш керак бўлган жой стансиянинг қолган бошқа йўлларида жойлашган бўлса, у фақат кўчма тезликни чекловчи сигнал билан тўсилади. Бу сигналларни ўрнатиш тартиби 3.15 расмда кўрсатилган.





а)

б)

Расм 3.13








а)

б)

Расм 3.14


Расм 3.15

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish