Sportda matematika



Download 15,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/422
Sana22.04.2022
Hajmi15,38 Mb.
#572468
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   422
Bog'liq
4 ANATOMIYA

 
 
Жами 
Ж/Н 
О/Н 
Я/Н 
Талабани билим даражаси 
55-70 
балл -қониқарли 
19-25 
19-25 
17-20 
Анатомия фанининг мавзулари 
ҳақида умумий тасаввурга эга 
бўлиш, анатомик препаратларни 
кўрсата билиш. 
71-85 балл - 
яхши 
26-30 
26-30 
21-25 
Анатомия фанидан олинган 
маълумотларнинг моҳиятини 
тушуниш, тақлил қила олиш, 
анатомик препаратларни 
тузилишини кўрсата олиши ва 
гапириб бериш. 
86-100 
балл - 
аъло 
31-35 
31-35 
26-30 
Танани ташкил этувчи тизимлар, 
аъзолар, тўқималар ҳақида тўлиқ 
тушунчага эга бўлиш, уларни 
жойлашуви. тузилиши ва 
бажарадиган вазифалари
тўғрисида мустақил фикр 
юритиш ва олинган билимларни 
спорт амалиётида қўллай олиш. 


45 
Талабалар мустақил таълимининг мазмуни ва ҳажми 
Мустақил таълим учун мавзулар 
Мустақил 
таълим 
учун 
топшириқ ва тавсиялар 
Ҳажми 
(соат) 
Анатомия фанинг қисқача тарихий очерк 
1-бўлим. 
Ас. адабиёт. а. 
"Одам анатомияси", 1993, 
Н.К. 
Ахмедов, 
б. 
қўш. 
адабиёт, 
2-4 
Анатомия усуллари. Тана ўқи ва сатхлари 
Спорт 
морфология 
ўқув 
дарслик 2015. 200 б. 
Сафарова Д.Д., б. 2-3 
2-4 
Онтогенез. 
Эмбрионал 
тараққиётнинг 
хусусиятлари. Постнатал онтогенезнинг асосий 
даврлари. 
Сафарова Д.Д –анатомиядан 
практикум. 2010 бўлим. б.
13-24, б. 4-8. 
2-4 
Вақтинча аъзоларнинг тузилиши ва моҳияти 
1 – бўлим. б. . 13-24, б. 4-8. 

Ҳужайраларнинг бўлиниш турлари. Митоз. Меёз. 
Амитоз. 
1 – бўлим. б. 13-24, б. 4-8. 

Суяк тўқимаси. Суяк тўқимасининг мезенхима ва 
тоқай тўқимаси ўрнида ривожланиш ҳусусияти. 
Суякланиш турлари. 
11 бўлим. б. . 204-216, б. 115-
123. 
2/4 
Мускулларни статик ва динамик холатларда 
бажарадиган иш турлари. Мускулларни иш 
кувватини оширишда ричагларни ахамияти. 
11 бўлим. б. 204-216, б. 115-
123. 
2/4 
Организмда учрайдиган бир ва икки елкали 
ричагларни кўрсатинг ва ишини таърифлаб беринг 
3 бўлим. б. 156-164, 165-169, 
б. 53-61. 
2/4 
Ички аъзолар ҳақида тушунча. Паренхиматоз ва 
найсимон аъзоларининг тузилиши 
Ас. адаб. 1 бўлим. б.280-288, 
313-332, б.140-143, б.145-157, 
158-164. 
4
Екзокринваендокринаъзоларҳақидатушунча. 
Ас. адаб. 1-2 бўлим. б. 721-
729, 173-178. 

Қон. қон-томирларининг тузилиши. Томирларнинг 
синфланиши. 
Ас. адаб. 3 бўлим. б. . 407-
433, 435-459, б. 193-198, 200-
205. 

Юракнинг ўтказувчи йўллари. Юрак
иннервасияси. 
Ас. адаб.. 3 бўлим. б. 461-
476, б. 479-483, б. 206-209, 
211-214. 

Қопқа венаси, унинг хосил бўлиши 
Ас. адаб.. 3 бўлим, б. 407-433, 
б. 200-205. 

Иммуногенез 
аъзолар. 
Иммун 
тизимининг 
марказий ва периферик аъзолари. Иммун жавобда 
ҳужайралар кооперасияси 
Ас. адаб.. 3 бўлим. б. 461-483, 
б. 206-213. 

Марказий нерв тизимининг ўтказувчи юллари. 
Ассосиатив, комиссурал ва проексион ўтказувчи 
йўллар. 
Ас. адаб. 5 бўлим. б.. 549-559, 
562-567, б. 214-218. 

Бош мия ва орка мияни ураб турувчи пардалар. 
Ас. адаб. 5 бўлим. б. 562-629, 
589-596, б. 219-223, 224-226. 

Пирамида ва экстрапирамида тизимлар ҳақида
тушунча. 
Ас. адаб.. 5 бўлим. б. 562-629, 
589-596, б. 219-223, 224-226. 

Сенсор тизим ҳақида тушунча. Анализаторнинг 
тузилиш принсипи. Ёруғлик ўтказувчи йўллари. 
Ас. адаб.. 7 бўлим. б.585-690, 
б. 244-251. 


Download 15,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   422




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish