Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan

TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR
1.  Soliq  siyosati  nim a?
2.  Soliq  siyosatining  chet  el  tajribasi?
3.  Soliq  siyosatini  ishlab  chiqishda  davlatni  roli  nim adan  iborat?
4.  Hozirgi  sharoitda  soliq  siyosatining  asosiy  yo‘nalishlari  nim adan 
iborat?
5.  Soliq  m exanzm i  nim a?
6.  B udjet-soliq  siyosati  yaxlitligi  va  moliyaviy  tartibga  solish  nim adan 
iborat?
7.  M oliya  siyosati  nim a?
29

---

I V  bob.  SOLIQ LARNING  IQTISO DIYO TNI  BO SH Q ARISH DAG I 
ROLI  VA  SO L IQ   IMTIYOZLARI
l - § .   T o‘g ‘ri  va  egri  soliqlar  haqida  tushuncha  va  ularni  budjet 
daromadlarini  toMdirishdagi  roli
Davlat  budjeti  darom adlarida  to ‘g ‘ri  va  egri  soliqlar nisbati  deyarli  b ir 
xil,  aham iyati  esa  h ar  xil.
T o 'g 'ri  soliqlarda  soliqlam ing  huquqiy  va  haqiqiy  to ‘lovchisi  to ‘g ‘- 
rid a n -to ‘g ‘ri  m ahsulot  ishlab  chiqaruvchi,  ishlar  bajam vchi  va  xizm atlar 
ko'rsatuvchi  korxonaning  o'zginasidir.  Bu  yerda  soliq  og ‘irligini  boshqalar 
yelkasiga  ortish  holati  b o 'lm aydi.  Bu  soliqlar  to ‘g‘rid a n -to ‘g ‘ri  m oddiy 
ishlab  chiqarish  va  ko'rsatilgan  xizm atlar  rejasining  sifat  b o ‘yicha  bajarili- 
shiga  bog‘liq.  Agar  respublikam izda  m ahsulot  ishlab  chiqarish  va  uni  so- 
tish  oshib  borsa  ham da  uning  m oddiy  va  pul  xarajatlari  kam ayib  borsa 
korxonalar  va  birlashm alar  darom adlari  oshib  boradi.  D arom adlam ing 
oshishi  ham   korxona  va  birlashm a  va  ham   davlat  byudjeti  u chun  zarur. 
D arom ad  solig‘i  orqali  davlat  korxona  va  birlashm alarda  m ahsulot  ish­
lab  chiqarish  va  sotish  rejasining  bajarilishidan,  jam i  xarajatlam ing  rejali 
uslubi  asosida  am alga  oshishidan  va  u m u m a n   korxona  moliyaviy  ahvolidan 
xabardor b o 'lib   turadi.  U lam in g   m oliyaviy  ahvoli  yaxshi  bo'lsa,  byudjetga 
soliqlar k o 'p ro q   tushadi,  aks  holda  kam   tushadi.  Yoki  m o l-m u lk   solig'ida 
korxona  va  tashkilotlarda  asosiy  ishlab  chiqarish  fondlari  qiym atiga  qarab 
soliq  hisoblanadi.  Asosiy  ishlab  chiqarish  fondlari,  ya’ni  stanoklar,  m ashi- 
nalar,  h a r xil  m exanizm lar,  asbob-uskunalam i  oshiqcha  ko'paytirib  yubor- 
sa,  korxona  soliq  k o ‘p  to'laydi.  O z  fo n d lar ishlatib  k o 'p ro q   m ahsulot  ishlab 
chiqarish  va  sotishga  erishsa,  kam   soliq  to 'lay d i.  D em ak,  soliq  bu  yerda 
korxona  ixtiyoridagi  asosiy  fondlardan  unu m li  foydalanishga  va  ishlatil- 
m aydigan,  keraksiz  fondlam i  sotib yuborishga  undaydi.
Yer  solig'i  esa  korxona  birlashm a  va  tashkilotlar  ixtiyorida  bo'lgan 
yerlardan  sam arali  foydalanishni  ko'zlaydi.
U m um an  to 'g 'ri  soliqlam ing  respublikam iz  iqtisodiyotiga ju d a   katta 
ijobiy  ta ’siri  mavjud.  U lar  respublikam iz  korxona,  tashkilot  birlashm a- 
laridan  m oddiy  xarajatlam i,  m o l-m ulklarni,  yerlam i  transport  vositalari  va 
pul  m anbalarini  tejash  va  iqtisod  qilishga  undaydi.  U lardan  budjetga  tush- 
gan  soliqlar esa  respublika  ijtim oiy  iqtisodiy  m aqsadlariga  yo'naltiriladi.
O 'z  m ablag'laridan  m ehr-shafqat,  ekologiya  va  boshqa  ijtim oiy  m aq- 
sadlarga  ishlatgan  korxona,  birlashm a  va 
tashkilotlarga  esa  soliqlardan 
qato r  yengilliklar  beriladi.  D em ak,  b unda  soliqlam ing  ijtim oiy,  insoniylik 
xarakterdaligi  o 'z   ifodasini  topadi.
30

---

Soliqlam ing  ayniqsa  kam chi  xalq  iste’m oli  m ollari  yangi  va  raqobatga 
bardosh  bera  oladigan  m ollar  ishlab 
chiqarishni  rag‘batlantirish  uchun 
ham   aham iyati  kattadir.
Egri  soliqlam ing  bozor  iqtisodiyoti  talablaridan,  uning  o 'tish   davri 
qiy-inchiliklaridan  kelib  chiqqanligini  aytib  o 'tg an   edik.
Iqtisodiyotni  rivojlanishi  erkin  b o zo r  m unosabatlariga  asoslanadigan 
b o ‘lsa,  hokim iyat  dem okratik  yo ‘ldan  rivojlanadigan  bo 'lsa,  davlat  bilan 
bozor  m unosabatlari  sharoitida  ishlaydigan  korxonalar,  birlashm alar  va 
tashkilotlar  o ‘rtasidagi  m unosabat  faqat  huquqiy  m unosabat  asosida  bo ‘li- 
shi  taqozo  etiladi.  Shunday  m unosabatlar  soliqlar,  shu  jum ladan,  egri 
soliqlar bilan  ham   am alga  oshiriladi.
Ayniqsa  bozor  iqtisodiyotiga  o ‘tishning  dastlabki  davrlarida  jam iyat 
u ch u n   za ru r  bo'lg an   moliyaviy  m a n b ala m i  faqat  to ‘g ‘ri  soliqlar  orqali 
ta ’m inlash  im koniyati  yetarli  bo 'lm ay   qoladi.
S huning  u ch u n   to 'g 'ri  soliqlardan  tashqari  egri  soliqlardan  ham   foy­
dalaniladi.
Egri  soliqlam ing  ham   yurtim iz  iqtisodiyotida  aham iyati  kattadir.  Bi- 
rinchidan,  bu  soliqlar  tovarlar  va  xizm atlar  sotilishi  bilan  b og'liq 
b o 'l- 
ganligidan,  ular  sotilishi 
bilanoq  byudjetga  tushadi.  O datda,  kam aytirib 
berilm aydi.  Bu  hoi  budjet  darom adini  m ustahkam laydi,  budjetdan  b o 'la- 
digan  ijtim oiy  zam riy  xarajatlam i  uzluksiz,  o 'z   vaqtida,  m ustahkam   m o- 
liyalashtirish  im konini  beradi.
Ikkinchidan,  bu  soliqlar  orqali  korxona 
va  birlashm alam ing  m ah­
sulot  sotish,  xizm at  ko'rsatish  va  ishlar  bajarish 
ustidan  davlat  nazorati 
o 'm a tila d i.  Iste’mol  tovarlarini  uzluksiz  ishlab  chiqarish  nazoratga  olinadi. 
Tovarlar 
iste’m olini  boshqarib,  kerak  bo 'lsa  cheklab  borish  imkoniyati 
yaratiladi.
Uchinchidan,  bu  soliqlar tovarlar  qiym atini  ustiga  qo'yilganligi  sababli 
tovar  bahosi  oshib,  m uom aladagi  o rtiq ch a  p ullar  m uom aladan  olinadi. 
Bu  esa  pul  m uom alasini  m ustahkam lashga,  pul  qadrsizlanishi  (inflatsiya)ni 
jilovlashga  im kon  beradi.