СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Антитела ишлаб чикариш динамикаси



Download 18,25 Mb.
bet39/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Антитела ишлаб чикариш динамикаси. Хар бир хайвон турига хос антителалар пайдо булиш динамикси бор. У антигеннинг характерига ва дозасига, организмга тушиши йулларига ва реактивлигига ва бошкаларга боглик булади. Антиген киритилгандан 3-4 кун кутиб, зардобда антитела кузатилади. Антитела титри 1-2 хафтада усиб боради ва сунгра яна сусайиб боради. Антителанинг яшаш даври уртача 8-15 кунни ташкил этади, бу антителалар пайдо булиш жараёнининг 2 хил йули бор.

  1. Индукция фазаси

  2. Антитела ишлаб чикариш фазаси

Индуктив фаза даврида – (лат. – мосланиш даври) макрофаглар оркали антиген ютилади ва уни актив булакларга парчалайди, антитела хосил килувчи хужайраларга антиген информацияси берилади. Рибосомаларда полипептид занжирида осил булади, (антитела) молекулалари йигилади ва уларнинг хужайралар аро суюклигига чикарилади. Индукция фазасида антиген таъсирида хужайраларида биохимик ва морфологик узгаришлар булади. Бу пайтда организмда антигеналар аникланмайди. Индуктив фаза антителалар синтезини пасайтирувчи рентген нурлари кортизон ва бошка факторларга юкори сезувчан давр хисобланади. Бу фазада антиген узгариши, антитела хосил булиши, лимфоид хужайраларга хос клонлар пролиферацияси ва умумий реактивликнинг кайта зурикиши булади.
Продуктив фаза – антителоларни хосил булиш ва кон айланиш доирасига тушиши фазасидир.
Антитела ишлаб чикаришнинг физиологик конуниятлари:

  1. Кузгалишни ва тормозланишни таркалиши конунияти

Конун мазмуни: антиген таъсирида инерт тукимаси тукимаси юкори, специфик, танланган кузгалувчанликка эга булади. Натижада кейин оз микдорида тушган антиген таъсирида иммунокомпонент хужайралар актив иммунологик кузгалувчанлик жараёнига эга булади.

  1. Иккинчи физиологик конунияти Сеченов томонидан аникланган булиб, «китикловчилар суммация»си натижасида иммунологик кузгалувчанлик пайдо булади.

Яъни нормада кузгалиш эффект чакирмайдиган китикловчи, таъсирида руй беради.







Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish