Ташки мухитни хар хил омиллари таъсирида организмнинг ута сезувчанлигини ортиши билан борадиган реактивликни турлича холатига аллергия дейилади.
Аллергил атамасини 1906 йилда Clemens Von Pirquet томонидан фанга киритилган.
Этиологияси
Аллергияни келиб чикишида аллергенларни уз урни бор.
Аллерген деб аллергик реакцияларни ривожланишини чакирувчи моддаларга айтилади.
Аллергенлар организм учун ёт ва макромолекуляр модда булиши керак. Гаптенлар хам организм тукима оксиллари билан бирикиб, антигенлик хусусиятини ортиради [доривор моддаларни метаболитлари, оддий кимёвий моддалар: йод, бром, хром, никель]. Бундай холларда комплексли антигенлар хосил булиб, унинг хусусийлиги, гаптеннинг спецификлиги билан белгиланади.
Химиявий структураси буйича аллергенлар оксилли, оксилли-полисахаридли булиши мумкин ёки полисахаридли ёки полисахаридли липоидли табиатига эга булиши мумкин.[аллергенларнинг табакаланиши таблицага каранг] №1
Аллергияга мойиллик чакирувчи омиллар:
масалан: 22 жуфт хромосомада «аллергил-гени» жойлашган. Буни борлиги атопик реакцияларга организм мойиллигини ортиради.
- экссудатив катарал диатез (тез утувчи аллергик реакцияларга мойиллик булади)
- лимфотик гипопластик диатез (аутоаллергияга мойиллик ортади)
- иммун системани функциясини узгариши [Т-супрессорлар функциясини пасайиши]
- гистогематик барьерлар утказувчанлигини узгариши
- эндокрин системасини функциясини узгариши (буйрак усти бези. 11. Зайко 44)
Аллергенлар:
Деб антиген ёки ноантиген (оргнаник ва ноорганик) табиатга, аллергия холатини чакириш, коболиятига эга булган моддаларга айтилади.
Urbach [1946] аллергенларни экзо ва эндоген табиатига эга булганларга булган
Kaemmerer-экзо аллергенларни куйидаги гурухларга булган:
нафас олаётган хаво таркибидаги
овкатли моддалар таркибидаги
тери ваа шиллик кабатли контакт аллергенлари [буёк моддалари ва антибиотик]
инекцияли аллергенлар [зардоблар, салварьсен]
инфекцион табиатга эга булган аллерген [бактерия, риккетсиялар, вируслар]
доривор аллергенлар
Хаводаги аллергенларни табакаланиши
эпидермаль аллергенлар
усимлик чанглари
хашоротларни булаклари
упа, ун махсулотлари
папирослар тутуни
пичан, айрим дарахт гуллари
замбуруглар, бактериялар ва ачиткиларни споралари
буёк модда парлари
кумир, бензин, бензол махсулотларини парлари
Аллергенлар табиатига оксил булмаган моддаларга эга булиши мумкин. Бундай моддаларга полисахаридлар полисахаридларни липоид ёки бошка моддалар билан бириккан комплекслар кириши мумкин.(таблицага каранг № 1)
Эндо аллергенларни А.Д.Адо буйича табакаланиши (2 таблица).
Аллергик касалликларни индивидумда ривожланишида- антигенни характерига хусусияти ва микдорига, организмга тушиш йулига, организм реактивлигини узига хослигига боглик
Ахолини аллергизациясини келиб чикишида куйидаги ташки омиллар (ёки социал омиллар) сабаб булиши мумкин.
1. Ахолини куп юкумли касалликларни олдиниолишдакилинадиганкенгтарздагивакцинация [чечакка, дифтерияга, кук йуталга, кокшолга карши].
Маълумки кук йуталга карши вакцина тукималарни гистаминга нисбатан сезувчанлигини ортиради, бронхиал тукимадаги бетта-адреггергик рецепторларни блокада килиб, аллергик антителолар синтезида адъювант ролини бажаради.
2. Даволаш максадида зардобларни кенг ишлатилиши ; кайсики, зардоб узи аллерген ролини уйнайди.
3. Инсоннинг ураб турган мухитда потенциал аллергенларни купайиши [оддий ва мураккаб кимёвий моддалар]
Do'stlaringiz bilan baham: |