Сифат менежменти маърузалар матни


) Ташишга кулайлик кўрсаткичлари – бу маҳсулотни ташишга  мослаштирилганлиги 8)



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/168
Sana22.02.2022
Hajmi1,99 Mb.
#117323
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   168
Bog'liq
13. Укув кулланма

7) Ташишга кулайлик кўрсаткичлари – бу маҳсулотни ташишга 
мослаштирилганлиги
8) Эгалик – ҳуқуқий кўрсаткичларга патент софлиги. Патент 
ҳимояланганлигига кириб, рақобатбардошликни аниқлашнинг асосий 
омили ҳисобланади. Эгалик – ҳуқуқий кўрсаткичларни аниқлашда 
маҳсулот ва янги техник карорларни мавжудлиги ва мамлакат 
томонидан патент ҳимояланганлиги, саноат ишланмаси рўйҳатдан 
ўтганлиги ва товар белгиси ишлаб чиқарилаѐтган мамлакат ѐки четга 
чиқарган мамлакатларга. 
9) Экологик кўрсаткичлар – бу атроф мухитни зарарли моддалар 
билан ифлосланиг маҳсулотни ишлаб чиқариш ва фойдаланиш 
жараѐнида. МИСОл корхонада маҳсулот ишлаб чиқариш натижасида у 


49 
томонидан атроф мухитга чиқариладиган газлар, зарарли чиқитлар 
уларни ташиш жараѐнида ифлослантирилиши ва хакозо. 
10) Хафсизлик кўрсаткичлари – бу истемолчига ѐки маҳсулотдан 
фойдаланувчига хафсизликни таъминлаш хусусиятлари. У ўрнатиш 
жараѐнида, ташиш жараѐнида ва фойдаланиш жараѐнида юзага 
келадган хусусиятлар. 
Юқоридаги барча санаб ўтилган кўрсаткичлар йиғиндиси маҳсулот 
сифатини шакиллантиради. Маҳсулот сифатини эстетик жиҳатдан
инсонни қувонтирадиган ўз вазифасини яхши бажарадиган, одамлар 
эхтиѐжларини тўла қондирадиган бўлишади. Бу кўрсаткичлардан
ташқари асосийлари уларнинг бахоси хамдир. Шунинг учун баҳо 
маҳсулот сифати билан узвий боғланган ѐки баҳо ѐрдамида маҳсулот 
сифати ортиши учун қилинган қўшимча сарфлар копланади. 
Ҳар қандай ҳаридор маҳсулотни сотиб олиш жараѐнида унинг учун 
туланган хақ, фойдаланиш оқибатида копланадими, таккослаб куради. 
Баҳо билан бир қаторда маҳсулотни фойдаланиш хусусиятларига 
тафсифнома бериш ҳам зарур, чунки фойдаланиш даврида таъмирга 
мухтож булади у ортиқча харажат хамдир. Агар узок муддат хизмат 
қилса, бу сарфлар ўз узидан қисқаради. Айрим холларда таъмир 
сарфлари баходан ортиб кетади бу самарасиз ҳисобланади. 

Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish