Литература:
1. Болонов Г.П. «Физическое воспитание в системе коррекционно – развивающего
обучения. Программа закаливания, оздоровления, организаций игр, секций, досуга. –М. 2003г.
2. Инклюзивное образование. Настольная книга педагога, работающего с детьми с ОВЗ:
методическое пособие. –М.: Гуманит.изд.центрВЛАДОС, 2014. –167 с.
3. Под общ. ред. С.П.Евсеева: Теория и организация адаптивной физической культуры. -
М.: Советский спорт, 2010.
4. Под ред. Л.В. Шапковой: Частные методики адаптивной физической культуры. - М.:
Советский спорт, 2004.
5. Ростомашвили Л.Н.: Адаптивное физическое воспитание детей со сложными
нарушениями развития. - М.: Советский спорт, 2009.
6. Содержание методики адаптивной физической культуры и характеристика ее основных
видов/Под общей ред. проф. С.П. Евсеева. – М.: Советский спорт, 2005. – 448 с.
Ўсиб келаётган ёш авлод жисмоний тарбияси ва спортда инновацион технологиялар
Халқаро иштирокчилар ҳамкорлигида республика илмий-амалий анжумани материаллари
207
АДАПТИВ ЖИСМОНИЙ МАДАНИЯТНИНГ НАЗАРИЙ-УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ
Ашуров А.Д., Қурбонов А.А., Облоназаров Ф.А., ўқитувчилар
Самарқанд давлат университети, Самарқанд, Ўзбекистон
Ўзбекистон Республикаси Конституциясига мувофиқ оила, оналик ва болаликни
ҳимоялаш, ҳар бир фуқаронинг саломатлигини муҳофаза қилиш, эркак ва аёлларнинг тенглиги,
ҳар томонлама ривожланиш, фаровонлик ва ижтимоий ҳимояга шароитлар яратилиши давлат
томонидан кафолатланади.
Жисмоний маданият ва реабилитациянинг замонавий меъёрий-ҳуқуқий ва институционал
асосларини шакллантириш (“Жисмоний маданият ва спорт тўғрисида”ги қонун, 1992й.,
Ўзбекистон Республикасида ногиронларнинг ижтимоий ҳимояси тўғрисида”ги қонун, 1992й,
“Фуқароларнинг саломатлиги муҳофазаси тўғрисида”ги, 1996й., “Бола ҳуқуқлари кафолатлари
тўғрисида”ги қонун, 2008 й.) сконцептуал асосларни ишлаб чиқиш билан мос келади.
“Жисмоний маданият ва спорт тўғрисида”ги қонуннинг янги таҳририда (2015 й.) 31-модда
“Адаптив жисмоний тарбия ва адаптив спорт. Ногиронлар ва жисмоний имкониятлари
чекланган бошқа шахсларнинг жисмоний реабилитацияси” киритилган.
Бу қонунда акс эттирилган таърифларга мувофиқ:
“адаптив жисмоний тарбияжисмоний маданиятнинг ногиронлар ва жисмоний
имкониятлари чекланган бошқа шахсларнинг жисмоний реабилитацияси бўйича воситалар
комплексидан фойдаланувчи қисми ҳисобланади”;
“адаптив спортногиронлар ва жисмоний имкониятлари чекланган бошқа шахсларнинг
жисмоний реабилитацияси ва жисмоний мослашувига қаратилган”.
“Жисмоний маданият ва спорт тўғрисида”ги қонун янги таҳрирининг (2015 й.) 31-
моддасида қўйидагилар белгиланган: “Тегишли таълим муассасаларида таҳсил олувчи
ногиронлар ва жисмоний имкониятлари чекланган бошқа шахслар учун уларнинг алоҳида
қобилиятлари саломатлик ҳолатини ҳисобга олган ҳолда адаптив жисмоний тарбия ва адаптив
спорт воситаларидан фойдаланиб, машғулотлар ташкил этилади”.
Бунда саломатликдаги баъзи нуқсонлар иродали, мақсадга интилувчан ва руҳан тетик
кишиларни тўхтата олмаслигига ишонч ҳосил қилиш учун Амир Темур (Тамерлан), Франклин
Рузвельт, Валентин Дикуль сингари инсонларни ёдга олиш етарли.
Инсон фаолиятининг ҳар бир тури ва субъектларининг ўзаро муносабатида зарур ўқув ва
кўникмалар, хусусият ва қобилиятларга эга бўлиш имконини берувчи адаптив жисмоний тарбия
бу жараёнда биринчи босқич бўлиши керак.
Адаптив жисмоний тарбияда ҳал этилувчи вазифалар ҳар бир инсоннинг аниқ
эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда белгиланиши керак, баъзи вазифаларнинг устуворлиги кўп
жиҳатдан адаптив жисмоний тарбиянинг компоненти (тури), таълим жараёнининг моддий-
техник таъминоти ва ўқув материаллари ҳамда бошқа омиллар билан ифодаланади.
Адаптив жисмоний маданиятнинг тури сифатида имконияти чекланган кишиларда махсус
билим, ҳаётий ва касбий жиҳатдан зарур ҳаракатли ўқув ва малакаларни шакллантириш;
дунёқараш, гедонизмнинг фалсафий қарашларини шакллантириш, уларнинг рекреация
тизимидаги асосий усул, восита ва йўлларни ўзлаштириш ҳисобига шахснинг дам олиш,
кўнгилочиш, бўш вақтини мазмунли ўтказиш, фаолият турини ўзгартиришга эҳтиёжини
қондира олади.
Асосий жисмоний ва махсус сифатларнинг кенг доирасини ривожлантириш, турли
организм ва тизимларнинг функционал имкониятларини ошириш; уларнинг мавжуд тана-
ҳаракат сифатларидан фойдаланиш ва сақлаш ҳисобига меҳнат маиший фаолиятни амалга
оширишда шахс эҳтиёжларини қондира олади.
Ҳозирги кунда адаптив спорт асосан йирик халқаро паралимпия, махсус олимпия ва
сурдолимпия ҳаракатлари доирасида ривожланади.
Адаптивжисмоний маданият компоненти (тури) бўлиб, имконияти чекланган кишида
даволаниш, вақтинча йўқотилган (асосий касаллик сабабли узоқ муддатга йўқотилган ёки
бузилган ёки умуман йўқотилган функциялардан ташқари) функцияларинитиклашга эҳтиёжини
қондиради.
Do'stlaringiz bilan baham: |