Шошилинч педиатрия экстремал тиббиёт асослари билан



Download 6,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet165/194
Sana03.10.2022
Hajmi6,9 Mb.
#851240
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   194
Bog'liq
Шошилинч педиатрия

Антидепрессантлар
Трициклик антидепрессантлар. Традицион трициклик 
антидепрессантлар – амитриптипин, илипрамин, нортриптилин, протриптилин,
дезиарамин ва доксепин - марказий ва периферик антихолинэргик таъсир кўрсатади,
миокард қисқарувчанлигини пасайтиради, қоринчалар ичи ва АВ-ўтказувчанлигини 
секинлаштиради. 
МНСга нейролептик таъсир қилади. Бошка янги препаратлар – амоксалин ва унга 
ўхшаш нейролептик структурали лаксапин камдан-кам кардиотоксик, кўпроқ тутқаноқни 
чақиради. Тетрациклик антидепрессант мапротилин кардиотоксик ва тетрациклли 
антидепрессантларга ўхшаш тутқаноқни чақиради. 
Клиник манзараси

1. Антихолинэргик синдром: мидриаз, паралитик, ичак тутилиши, сийдик 
тутилиши, гипертермия; 


253 
2. Юрак кон-томир системасининг зарарланиши: қоринчалараро ва қоринчалар 
аритмияси, ўтказувчанликни бузилиши, артериал гипотония, ўпка шиши, шок. 
3. МНСнинг зарарланиши: кузгалувчанлик, кейинчалик тормозланиш, сопор ва 
кома, талвасалар булиши мумкин. Метаболик ацидоз, талвасалар юзага келади, юрак 
зарарланади. 
Даволаш
. Нафас йўли ўтказувчанлиги, нафас олиш ва қон айланишни назорат 
қилиш. Қусиш чакирилмайди: ошкоондаги массалар аспирацияга олиб келиши мумкин. 
Заҳарланиш пайтида ошкозон ювилади (антидепрессантлар унинг моторикасини 
секинлаштиради) Активланган уголь ҳар 2-5 соатда 50 гр.дан берилади (зарурият бўлганда 
ошкозонт зонди орқали қўлланади). Активланган кумир ичирилгандан сунг ошкозон 
массаларини шилиб олади. 
Юрак зарарланиши. Албатта ЭКГ мониторинги килинади.
Қон томирга таъсир килувчи моддалар

В-адреноблакаторлар
. Клиник манзараси. Кабул килингандан 2 соатдан кейин 
заҳарланиш симптомлари бошланади. Белгилари: АВ-блокада, артериал гипотония,
бродикардия ва юрак етишмовчилиги миокард қисқарувчанлиги пасайишига боғлиқ. 
Сотолол тахикардия чакириши мумкин. Бродикардия одатда биринчи пайдо бўлади,
кейинчалик бошка симптомлар пайдо бўлади. Ўпканинг сурункали касалликлари ва 
бронхиал астмада В-адреноблакаторлар одатий дозада бронхоспазм чақирмайди. Юракка 
танлаб таъсир этувчи передозировкачи тез бронхоспазм чакиради. МНС зарарланиши 
талваса билан уйкучанлик, нафасни секинлашиши ва кома. Кўнгил айниши, қусиш,
ичакларнинг оғир ишемияси булиши мумкин. Кам холларда гипогликемия ривожланади,
клиник белгиларсиз кечади. 
Даволаш. Венага катетер куйилади. Ошкозонни тозалаш. Агар заҳарланишга кўп 
булмаган бўлса, ошкозон ювилади ва активланган кумир берилади. Қусиш чакирилмайди,
адашган нерв қўзғатилганда шок ривожланади. Бродикардияда 2 мг вена ичига атровин 
юборилади. Активланган кумир кўп марта берилади.
Артериал гипотонияда физиологик эритма юборилади. Марказий қон айланишини 
кузатиш керак) Заҳарланишда асосий мода Бета-адреноблакаторлар – глюкоген, миокард 
қисқарувчанлигини ва пульсни оширади. Бошланишида 50-150 мкг/мг вена ичига минутда 
берилади, кейинчалик инфузион тезлиги 1-5 мг/соат 5 % глюкозада глюкоген эффекти 
бўлмаса изопрепалин 2-20 мкг/мин тезликда берилади. Баъзан 200 мкг/мин оширилади. 
Агар А/Д ошмаса норадреналин берилади. Правонол билан заҳарланганда адреналинни 
эхтиѐткорлик билан юбориш керак. Артериал гипотония ва рефлектор бродикардия 
чакириши мумкин. 


254 
Бронхоспазмни Бета-адреностимуляторлар ва теофиллин бартараф килади. Талваса 
Бензодиазепаминлар вена ичига, кейин финитон вена ичига юборилади 
Гипогликемияда глюкоза вена ичида берилади, гипогликемия сақланса – глюкоген 
вена ичига юборилади. СЎВ – нафас сусайганда ўтказилади. 
Госпитализация – ЭКГ мониторинги ўтказиш 6 соатдан кам булмаслиги керак. қон 
томир системаси, ўпка ва МНС зарарланиш симптомлари бўлса, реанимация булимида 
госпитализацияга кўрсатма ҳисобланади. Агар бу симптомлар кузатилмаса, психиатр 
маслахатидан кейин чиқарилади. 

Download 6,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish