Шодиев Т. Ш., Ишназаров А. И., Алимов Р. Х. ИҚтисодий ўсишнинг математик


 Инвестициялашда лаглар. Даврий тебранишлар



Download 3,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/121
Sana07.07.2022
Hajmi3,6 Mb.
#754803
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   121
Bog'liq
3218-Текст статьи-7725-1-10-20200908

7.6. Инвестициялашда лаглар. Даврий тебранишлар 
Бизга давлатдаги иқтисодий ўсиш омили бўлиб, нима ҳисобланиши 
қизиқтиради, чунки баъзи давлатлардаги иқтисодий ўсиш юқори бўлади, 
баъзиларда эса паст. Масалан, иқтисодиёт юқори ўсиш суръатлари билан 
ривожланиши мумкин. Аммо инвестицияни ошириб бораётган давлат 
иқтисодий ўсиши камайиб бориши эҳтимолдан ҳоли эмас. Аммо, бошқа 
томондан иқтисодиёт ривожланишни давом эттираверади, агар ишлаб чиқариш 
унумдорлиги ортса, чунки билим чексизлиги бунга яна бир исбот бўлиши 
мумкин. 
Буни кўрсатишимиз учун бизга, технология ривожланишининг ўсиш 
суръатини ҳисоблаб чиқишимиз керак. Аммо технологияни ҳисоблаш қийин 
бўлганлиги учун, биз у ҳолда техник тараққиёт ўсиш суръатларини ҳисоблаб 
чиқамиз. Бунинг учун ЯИМнинг ўсиш суръатини қуйидаги тенглама орқали 
ҳисоблаб чиқамиз: 
Ау/у = АА/А + аАк/к + (

-а)Ае/е.
(1) 
(1) тенглама шуни билдирадики, ЯИМни ўзгариши учта асосий қисмларга 
боғлиқ, яъни технология ривожланиши, бир ишчига тўғри келадиган 
капиталнинг ўсиш суръатлари ва малака ёки таълим даражасини оширишнинг 
ўсиш суръатларидир. Биз учраётган муаммо шундан иборатки, 
А
ўсиш 
суръатлари кўрсаткичини ўлчаш имконияти йўқлигидир. Бошқа тенгламалар 
эса жуда оддий: 
Ау/у
– бу бир ишчига тўғри келадиган ялпи ўсиш суръатлари 
кўрсаткичи (миллий ҳисоблар тизимида ҳисобланади), 
Ак/к
– капитал ўсиш 
суръати кўрсаткичи (бу ҳам миллий ҳисоблар тизимида ҳисобланади) ҳамда 
Ае/е
— ишчи кучи малакаси (билими) ўсиш суръатлари кўрсаткичи (ёки 
малакасини билдирадиган бошқа кўрсаткич), буни ҳам ҳисоблаш мумкин. 
Юқорида айтиб ўтилганидек 
а
коэффициенти, ишчилар томонидан даромад 
бўлиб, бу миллий даромаднинг бир қисми ҳисобланади ва у иш ҳақи фонди 
кўрсаткичи бўлинган шунинг учун 
а
- бу миллий даромад бир қисми 
ҳисобланади. (1) тенгламадаги биз ҳисоблай олмайдиган бирдан бир ўзгарувчи 


183 
кўрсаткич
 А
ўсиш суръатлар кўрсаткичидир. Р.Солоунинг асосий фикрларидан 
бири бу - 
АА/А
кўрсаткичини қиёсий ҳисоблаш имкониятига эга бўламиз, агар 
тенгламадаги кўрсаткичларни қуйидагича тузиб чиксак: 
АА/А = Ау/у-аАк/к-(1 -а) Ае/е.
(2) 
Шундай қилиб, ишлаб чиқариш кўрсаткичи қуйидагича ҳисобланиши 
мумкин, яъни ЯИМ ўсиш суръатидан айрилган ишлаб чиқариш омилининг 
икки омили ўсиш суръатларини. 

Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish