Шодиев Т. Ш., Ишназаров А. И., Алимов Р. Х. ИҚтисодий ўсишнинг математик



Download 3,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/121
Sana07.07.2022
Hajmi3,6 Mb.
#754803
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   121
Bog'liq
3218-Текст статьи-7725-1-10-20200908

Фонд қайтими ўсиш
омиллари 
Те
хн
ик
қ
ай
та
қу
ролла
ни
ш
ва
а
ма
лд
аг
и 
к
орхо
на
ла
рн
и 
қа
йта
та
ъми
рла
б 
қури
ш
в
а 
ян
ги
к
орхон
а 
қур
иш
на
ти
ж
ас
ид
а 
ж
иќ
оз
ун
умд
орли
ги
ни
нг
ош
иш
и.
Жи
ҳоз
и
ш
ин
ин
г 
сме
на
ли
к 
коэ
ф
ф
иц
ие
нт
ин
ин
г 
ош
иш
и 
Я
нг
и 
ки
ри
ти
ла
ж
ак
қув
ва
тла
рд
ан
ф
ой
да
ла
ни
ш
ни
яхш
ила
ш
Ва
қт 
ва
қ
ув
ва
тд
ан
ф
ой
да
ла
ни
ш
ни
яхш
ила
ш
Я
нг
и 
ки
ри
ти
ла
ди
га
н,
қ
ай
та
та
ъми
рла
б,
қ
ура
ди
га
н 
ва
корхон
ан
и 
қа
йта
қуролла
нти
ри
ш
қ
ув
ва
тла
р 
би
рли
к 
на
рхи
ни
туш
ири
ш
Қў
л 
ме
ҳн
ат
ин
и 
ма
ш
ин
а 
би
ла
н 
алма
ш
ти
риш


110 
Маҳсулотнинг фонд сиғими – фонд қайтимининг тескари кўрсаткичи 
бўлиб, ҳар бир сўм чиқарилган маҳсулотга асосий фондлар қийматининг 
улушини кўрсатади. Агар фонд қайтими ошишга майл этилиши лозим бўлса, 
маҳсулотнинг фондга талабчанлиги эса пасайишга майл бўлиши керак. 
Корхона ишининг самарадорлиги кўп миқдорда меҳнатни фонд билан 
қуролланганлиги даражаси билан боғлиқдир. Бу кўрсаткич корхона асосий 
ишлаб чиқариш фонди қийматининг ишчилар сонига нисбати сифатида 
аниқланади. Бу миқдор узлуксиз ўсмоғи керак, чунки, техник қуролланиш 
бунга боғлиқ, демак меҳнат унумдорлиги ҳам боғлиқ. 
4.4. Ишлаб чиқариш ресурсларининг ўртача ва чекли самарадорлик 
кўрсаткичларини ҳисоблаш 
Макродаражада қисқа ва ўрта муддатли прогнозлашда истеъмол талаби 
(ИТ)ни моделлаштириш устувор ўрин эгаллайди. Чунки, ИТ ЯИМнинг катта 
қисмини белгилайди, ишлаб чиқариш структурасига, нархларнинг умумий 
даражаси (инфляция)га, иқтисодиётнинг турли секторларидаги нархларнинг 
динамикасига таъсир кўрсатади. ИТнинг макроиқтисодий функцияси аҳоли 
талаб қилувчи товар ва хизматлар ҳажмини белгиловчи асосий омилларга 
(аҳолининг соф ихтиёридаги даромади, нархлар даражаси, жисмоний шахсларга 
солиқнинг даражаси, кредит ставкаларининг ўзгариши) боғлиқлигини 
кўрсатади. 
ИТнинг функцияси умумий ҳолда қуйидагича бўлади: 
C
n
= (
ПР
И
КР
Д
Д
Д
Ц




,
,
,
,
,
,
1
1
0
), 
бу ерда: 

Ц - бойлик (ёки реал касса қолдиқлари), импорт хариди, фоиз 
ставкаси самараси орқали талабга таъсир этувчи нархлар даражасининг 
ўзгариши; 
Д

- жорий шахсий ихтиёридаги даромад (иш ҳақи, рента, фоиз, дивиденд, 
транспорт тўловлари ва бошқалар),%; 


111 
Д
-1 
- ўтган йилги даромад (шахсий бойлик ҳажми, ликвидли қолдиқлар 
ҳажми, яшаш жойлари билан таъминланганлик); 
Д
+1 
- келгусида кутилаётган даромадлар (кутилаётган инфляция ёки 
дефляцияни ҳисобга олган ҳолда реал даромадлар); 
КР
- истеъмолчиларнинг кредит қарзлари; 
И
- жисмоний шахсларга солиқнинг даражаси; 

ПР
- кредит фоиз ставкаларининг ўзгариши. 
Узоқ муддатли моделларга аҳоли сони, жинси ёки таркибининг ўзгариши 
омилини қўшиш мумкин. 
Қисқа муддатли прогнозга Кейнсча вариантдан фойдаланиш мумкин: 
C
n
=
f
(
D
0
). 
Яъни, ўзгармас нархларда қисқа муддатли даврда ИТ фақат жорий 
йилдаги шахсий ихтиёридаги даромадга боғлиқ бўлади. 
Турли давлатларда миллий иқтисодиёт кўринишига ва бошқарувда 
қўлланиладиган назарий тамойилларга қараб бир-биридан омилларнинг 
тўплами билан фарқланувчи шахсий истеъмол харажатлари (шахсий истеъмол) 
модели ёки ИТ модели ишлаб чиқилади. 
Мисол сифатида АҚШда ишлаб чиқилган макроиқтисодий чизиқли 
моделни кўриш мумкин: 
С
=0,47+0,999
С
-1
+0,17
Y
-1
-7,134

PC

бу ерда: 
C
- шахсий истеъмол, млрд. доллар (ўзгармас нархларда); 
C
-1 
- ўтган (базис) йилдаги шахсий истеъмол; 
Y
-1 
- базис йилдаги МД; 

PC
- шахсий истеъмол товарларининг нархлар индекси. 
АҚШнинг деярли барқарор юқори ривожланган тизимида МДнинг ўсиши 
оддий экстраполяция усули орқали МД трендидан фойдаланиши билан 
аниқланади ва у етарлича мавжуд омил бўлиб чиқади. 

Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish