Шодиев Т. Ш., Ишназаров А. И., Алимов Р. Х. ИҚтисодий ўсишнинг математик


 Табиий ресурслардан самарали фойдаланиш



Download 3,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/121
Sana07.07.2022
Hajmi3,6 Mb.
#754803
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   121
Bog'liq
3218-Текст статьи-7725-1-10-20200908

 
2.4. Табиий ресурслардан самарали фойдаланиш 
Аслида «ресурс» сўзи француз тилидан олинган бўлиб, «яшаш воситаси» 
деган 
маънони 
англатади. 
Ресурс 
деганда, 
табиий 
жисмлар 
ва 
фойдаланиладиган энергия турлари тушунилади. Табиий ресурслар инсоннинг 
яшаши учун зарур бўлган шундай воситалардирки, улар жамиятга бевосита 
эмас, балки ишлаб чиқариш кучлари ва ишлаб чиқариш воситалари орқали 
таъсир этади. 
Аслида, табиий ресурслар иккита асосий гуруҳга бўлинади: 
1. Моддий ишлаб чикариш ресурслари. Бу гуруҳга ёқилғи маҳсулотлари, 
металл, сув, ёғоч-тахта, балиқ, овланадиган ҳайвонлар киради. 


52 
2. Ишлаб чиқаришдан ташқари табиат ресурслари. Бу гуруҳга ичимлик 
суви, дарахтзорлар, иқлим ресурслари ва ҳоказолар киради. 
Табиий ресурслар 2 турга бўлинади.
1. Тугайдиган табиий ресурслар. 
2. Тугамайдиган табиий ресурслар. 
Тугайдиган табиий ресурслар ўз навбатида 2 гуруҳга бўлинади.
1. Тикланадиган ресурслар. 
2. Тикланмайдиган ресурслар. 
Табиий ресурсларнинг таснифи (синфларга бўлиниши) қуйидаги 1-расмда 
кўрсатилган. 
2.1-расм. Табиий бойликлар таснифи. 
Фойдали қазилмалар гуруҳига маъданли ва маъдансиз металлар, нефт, 
газ, кўмир, торф ва ер ости сувлари киради. Улар инсоният учун ёқилғи ва 
энергия манбалари ҳисобланади. Улардан фойдаланиш йилдан-йилга ортиб 
бормоқда. Агар сўнгги 25 йил мобайнида дунёда кўмирга бўлган талаб 2 
маротаба, калий, марганец ва фосфор тузларига 2-3 маротаба, темирга 3 
маротаба, нефт ва газга 6 маротаба ошган бўлса, шу давр мобайнида аҳолининг 
ўсиши 40% ни ташкил этди. 
Республикамизда 33 та нодир металлар ва 32 та рангли металлар 
конларининг хом-ашёлари ҳисобига 16 та тоғ-металлургия корхоналари 
Сифат 
Миқдор 

Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish