Ш. Вдурбонов болалар ва усмирлар



Download 12,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/299
Sana25.02.2022
Hajmi12,42 Mb.
#269746
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   299
Bog'liq
Bolalar va o'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi (B.Sodiqov va b.)

Пресинаптик тормозланиш. Номидан куриниб турганидек, бундай 
торм озланиш пресинаптик элементларда юзага чизади. Бопща нерв 
з у ж а й р а л а р и н и н г охирлари а к со н л ар н и н г ш у тар м о ^ л ар и д а — 
п р е с и н а п т и к о хи р лар и д а — ж о й л аш ад и . Н ерв з у ж а й р а л а р и д а
т ормозловчи синапслар мавжуд булиб улар тормозловчи синапслар 
д е й и л а д и ва у л ар д ан а ж р а л и б ч и к а д и г а н м е д и а то р л а р а к с о н
терминаллар мембранасини деполяризациялаб, нерв импулсларининг 
у т и ш и н и т у с а д и . Ш у н и н г н а т и ж а с и д а н е р в у ч и г а н е р в
и м п у л с л а р и н и н г ути ш и з и с м а н ё к и буту н л ай т р с т а б зо л а д и . 
П ресинаптик тормозланиш м арказий нерв тизимида кенг тарзалган.
Постсинаптик тормозланиш. М арказий нерв тизимида зузгатувчи 
н ей р он л ар билан бирга торм озловчи нейронлар зам мавжуд. Бу 
нейронларнинг аксонлари зузгатувчи зуж айраларнинг таналарида 
ва д ен дри тлари д а нерв охи рл ари н и зо с и л зилади, булардан эса 
торм озловчи махсус м едиатор зо с и л булади. Н ати ж ада кейи н ги
н ейроннинг постсинаптик потенциалида зар ак ат потенциалининг 
келиб чи^иш ига тус^инлик киладиган узгариш лар пайдо булади. Куп 
холларда бундай тормозловчи медиатор сифатида гамма — аминомой 
кислотаси хизмат зилади. Электрокимёвий узгаришлар постсинаптик 
мембранада пайдо булганлиги туф айли тормозланиш нинг бу хили 
постсинаптик тормозланиш деб аталади.
Хар бир нерв хуж айрасида зузгатувчи ва тормозловчи синапслар 
куп б у л и б , б и р — б и р и га зи ч т а ^ а л и б ту р ад и . З у з г а т у в ч и ва 
тормозловчи ж араёнларнинг узаро таъсири нейроннинг зузгалиш
ва зузгалмаслигини белгилайди.
В в ед ен ск и й то р м о зл а н и ш и . Т о р м о зл а н и ш н и н г бу х и л и н и
батаф сил )фганган олим Н.Е. Введенский. Бунда тормозланиш зеч 
Зандай махсус тормозловчи анатомо —морфологик мосламаларсиз 
келиб чизади. Зузгатувчи синапсларда жуда катта ахборот о^ими 
б у л и ш и н а т и ж а с и д а т о р м о з л а н и ш п ай д о б у л ад и . Бу з о л д а
постсинаптик мембранага нерв 
импулсларининг заддан таш кари 
за тт и з деполяризацияланиш и натиж асида зузгатувчи синапсларда 
и м пулслар тез —те з келиб тур и ш и ту ф ай л и шу м е м б р ан а н и н г 
тормозланиш и зам авж олади.
О р за мия, орализ мия, ретикуляр формация нейронлари ва бопща.
www.ziyouz.com kutubxonasi


баъзи зуж айралар Введенский ёки пессимал тормозланшига айникса 
мойил булади.

Download 12,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   299




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish