Ш. Вдурбонов болалар ва усмирлар



Download 12,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/299
Sana25.02.2022
Hajmi12,42 Mb.
#269746
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   299
Bog'liq
Bolalar va o'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi (B.Sodiqov va b.)

Op^a миянинг функциялари. О р за мияда бир занча заётий музим 
булган нерв м арказлари ж ойлаш ган. Бундан таш зари, о р за мияда 
Зузгалишни б ош за мия булакларига узатувчи йуллар мавжуд. О р за
а — ор*>а ва бош мия; 
б — о р ^ а м и я н и н г к у н д ал ан г к ес и м и .
1
— л ат е р а л устун лари ;
2
— олди н ги илдизи;
3 — оц моддаси;
4 —кул р ан г моддаси;
5 —м а р к а зи й канали;
6
— о р ^ а илдизи;
7 о р ^ а ч у ^ у р ч аси .
б
3 —6 р а е м . О р к а мия.
www.ziyouz.com kutubxonasi


м ия с к е л е т м у с к у л л а р и н и н г (тан а, б у й и н , зу л — о ё з) з а р а к а т
реф лекслари н и амалга оширади. О р за мияда куп реф лектор ёйлар 
ж ойлаш ган булиб, организмнинг барча зар ак ат ф ункциялари шулар 
ё р д а м и д а а м а л г а о ш и р и л а д и . П а й —м у с к у л с и н г а р и с о д д а
р е ф л е к с л а р н и н г м ар к азл ар и о р з а м ияда ж ойлаш ган. Букувчи — 
ёзувчи, ритм ик ва вазият реф лекслари зам о р за мия реф лекслари 
б у л и б , у л а р б и р м у н ч а м у р а к к а б т у зи л г а н . О р з а м и я с к е л е т
м ускулларининг таранглигини (тонусини) зам боищариб туради.
^ р з а м ия ю р ак —томир, о в за т з а з м зилиш , айириш , ж и н си й
аъзоларининг ф аолиятини узгартириб, затор вегетатив рефлексларни 
бош заради. О р за мия тананинг барча рецепторларидан бош мияга 
ва ундан барча аъзолар ва тузим аларга зузгалиш импулслар утказиш
функциясини зам бажаради. О р за мияда асосий кутарилувчи ва пастга 
тушувчи йуллар мавжуд. Кутарилувчи йуллар буйлаб ахборот о р за
миядан бош м иянинг турли булимларига етиб боради ва, аксинча, 
пастга туш увчи йуллар буйлаб ахб о р о т бош миядан о р з а м ияга 
узатилади. О р з а мия ф аолияти бош м иянинг ю зори ж ой лаш ган
булимларининг м увоф излаш ган таъсирига буйсунади.
Агар зайвоннинг орза мияси олиб ташланса, тана заракатларининг 
ф алаж ланиш и кузатилади.
Бош мия
Б ош м ия у м у р т з а л и з а й в о н л а р ва о д ам д а м а р к а з и й н е р в
тизим ининг олдинги ва энг ривож ланган булимидир. Бош мия о р за
мия сингари 
03
(нейрон 
у с и м т а л а р и )
ва кулранг (нейрон таначалари) 
моддалардан иборат булган тут^имадир. Бош мияда уртача. 14 млрд 
нерв зуж ай р аси борлиги хисоблаб чизилган булиб, унинг 60 — 90% 
ни нейроглия зуж айралари таш кил зилади.
Бош мия организмни гаш заридан ураб турган музит билан узаро 
алозаларини идора зилиб туради, одам ф еъл —атвор реакцияларини 
бош заради ва барча тузималар, аъзолар ва функционал тизимларнинг 
ф аолиятини мувоф излаш тиради. Бош мия калла суяги бушлигида 
жойлаш ган булиб, унда мия узаги ва катта ярим шарлар ф арзланади .

Download 12,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   299




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish