Ш. Шоабдураҳмонов, М. Асқарова, А. ҲОжиев, И. Расулов, X. Дониёров


§. Форма ясовчи аффикслар асосий хусусиятларига кўра ккки турга бўлинади



Download 0,65 Mb.
bet55/202
Sana21.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#40041
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   202
Bog'liq
2 5194979698626528277


§. Форма ясовчи аффикслар асосий хусусиятларига кўра ккки турга бўлинади: 1) категориал формани ясов- ч и а ф ф и к с л а р; 2) нокатегориал (функцион ал) формани ясовчи аффикслар.

  • §. Категориал форма ясовчи аффйкслар маълум сўз тур- кумидаги бирор грамматик категорияга хое форма ясайди. Масалан, отлардаги кўплик, эгалик ва келишик формасини исовчи аффикслар, феълнинг майл, замон, шахс-сон фор- масини ясовчи аффикслар категориал форма ясовчи аффикс- лардир.

  • §. Нокатегориал форма (функционал форма) ясовчи аффикслар грамматик категорияга оид бўлмаган маънони ифо- даловчи, маълум синтактик вазифага хосланган сўз формасини



    ҳосил қнлади. Масалан, отларга қўшилиб хослик ифодалайди- ган -ники аффикси (ўзимники, дўстимникн),
    феълнинг сифат- дош, равишдош формасини ясовчи аффикслар (ишлаётган, бор- гач каби.) ана шу турдаги аффикслардир.
    Сўз ясовчи аффикслар сўз ясалишида иштирок этувчи ком- понент сифатида тилшуносликнинг «Сўз ясалиши» бўлимида ўрганилади. Форма ясовчи аффикслар зса, форма ясалишида иштирок этувчи компонент сифатида тилшуносликнинг «Мор- фология» бўлимида ўрганилади.

    1. §. Аффиксларнинг сўзга қўшилиш тартибида маълум қо- нуният бор. Юқоридагидан маълумки, сўз ясовчи аффикслар сўзнинг материал қисмига, лексик маъно ифодаловчи қисмига киради. Шуига кўра, табиий равишда, бу турдаги аффикслар сўзга форма ясовчи аффикслардан олдин қўшилади: ишчилар, ишлади, чиройлироқ ва б.

    Форма ясовчи аффиксларнинг синтактик муносабат ифода- ламайдигаи турн синтактик муносабат ифодалайдиган туридан олдин қўшилади: ишчиларга, ишламади, ишлаяпти каби.
    Демак, сўзда сўз ясовчи аффикс, форма ясовчи аффикснинг синтактик муносабат ифодаламайдиган ва бундай мунбсабатни ифодалайдиган тури қатнашганда, уларнинг қўшилиш тартиби қуйидагича бўлади: ўзак + сўз ясовчи аффикс + синтактик му-
    носабат ифодаламайдиган форма ясовчи аффикс + синтактик муносабат ифодалайдиган аффикс: иш + чи + лар + га, иш + ла + +яп+ти.

    1. §. Узбек тилида аффикслар суффикс характерида бўлади, яънн сўзда ўзакдан кейииги познцияда туради: ишчи, қишла, кучли, мактабни, болалар, ишласин, ишлатяпман каби. Лекин бошқа тнллардан кириб ўзлашиб қолгаи сўзларда ўзак олдига Қўшилувчн аффикслар (префикслар) ҳам бор. Булар сўз исов- чилар доирасидагина учрайди: серҳаракат, серқатнов, серташ- виш; беқувват, бенуқсон, беташвиш; антифашист, антидемокра- тия каби.

    2. Download 0,65 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   202




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish