Ш. Шоабдураҳмонов, М. Асқарова, А. ҲОжиев, И. Расулов, X. Дониёров


§. Авваяо луғатлар икки асосий типга бўлинади: 1) э н-



Download 0,65 Mb.
bet47/202
Sana21.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#40041
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   202
Bog'liq
2 5194979698626528277


§. Авваяо луғатлар икки асосий типга бўлинади: 1) э н- циклопед ик л у ғ а т л а р, 2) л и, ягвистиқ (ёки ф и л о- логик) луғатлар. Лугатнинг бу икки типи ҳам маълум тартибда (алфавит тартибида) тузилган сўзликка эга. Лекин улар қўйилган мақсад, сўзлигининг характери ва б. жиҳатла- ри билан бир-биридам тамоман фарқ қилади.

Лингвистик луғатларнинг сўзлиги лугавий бирликлардан, яъни сўз ва фразеологик бирликлардан иборат бўладн. Эн- циклопедик луғатларнинг сўзлигида эса сўздан бошқа бирлик- лар ҳам бўлади. Масалан: энциклопедиқ луғат сўзлигидаги Смоленск жанги, Смоленск области, София университети, со~ гон даври, стратегик мақсаддаги ракета Қўшинлари
кабилар лингвистик луғат сўзлкгида бўлмайди.
Лингвистик луғатларнинг объектн луғавий бирлик бўлиб, уларда сўз, унинг маъноси, грамматик, стилистик белгилари ва б. хусусиятлари ҳақида маълумот берилади. Шунинг учун ҳам бундай луғатларнинг сўзлиги барча сўз туркумига оид сўзлардан ташкил топади. Энциклоиедик луғатларнинг объек- ти сўз эмае. Бинобарин, бундай луғатларда тил биряиги ҳақи- да эмас, балкн улар билдирган нарсалар, тарихий воқеалар, табний ва ижтимоий ҳэдисалар, шахслар, географик номлар ҳақида маълумот берилаля. Шу сабабли лингвистик луғатлар- да барча мустақил ва «рдамчи сўзлар, модал сўзлар, ундов ва тақлидий сўзлар берплгани ҳолда эяциклапедик лугатларда мустақил еўзяардаа фақат отлар (герминлар, асоеая, атоқли отлар| берилади. Буядай отларнйнг кўичияяш лияшвистик лу- #атяарда бериям.айдя.



Энциклопедик луғат билан лингвистик луғатда берилади« ган маълумотнинг бир-биридан фарқини тасаввур этиш учун «Узбек совет энциклопедияси» билан «Узбек тилининг изоҳли луғати»да сўз
сўзига тузилган луғат мақоласини келтирамиз:
СУЗ — мавжудот, ҳодиса, тушунча ва уларнинг хоссалари- - ни англатувчи тил элементи. С. нинг товуш ва маъно томони бор. Ҳар қандай С. бир ёки бир неча товушдан иборат бўлиб, шу товушлар туфайли моддий тус олади: талаффуз қилинади ва эшитилади. Лекин ҳар қандай товуш йиғиндиси С. бўла бермайди. Товуш ёки товуш бирикмаси С. бўлиши учун маъ- нога эга бўлиши, яъни бир тил ёки шева эгалари шу товушлар воситасида бирор нарсани англатиши ва англаши шарт. С., одатда, кўп маъноли бўлади. Тилда бир маъноли С. лар ҳам учрайди. С.нинг асл ва кўчма, луғавий, терминологик ва б, маънолари бўлиши мумкии. Мас., тулки сўзи маълум ҳайвон маъносида қўлланади. Бу унинг асл маъносидир. Лекин маз^ кур С. кўчма (мас., айёр, муғамбир киши) маънода ҳам иш- латилади. Товуш сўзи (термини) тилшуносликда бир артикуляч ция билан айтиладиган нутқ бўлагини билдиради. Шу сўзч нинг нотерминологик маънолари эса (овоз, шовқин ва ҳ.к.) унинг луғавий маъносидир.
Тилдаги баъзи С.лар товуш жиҳатидан бир хил бўлиши мум- кин: от (исм), от (ташла!), от (йилқи) сингари. Бундай сўзлар шаклдош, муташокил сўзлар ёки омонимлар деб аталади. Баъзи С.лар маъно жиҳатдан бир хил ёки бир-бирига яқин бў- лишй мумкин: ўт, олов; гўзал, кўркам, чиройли каби. Бундай С.лар маънодош С.лар, мутародиф С.лар ёки синонимлар деб юритилади. Кун ва тун, кулмоқ ва йиғламоқ каби қара- ма-қарши маъноли сўзларга зид сўзлар ёки антонимлар дейилади.
С. грамматик хусусиятларига кўра бирор туркумга мансуб бўлади ва нутқда ўз туркумига хос формаларда ишлатилади. Мас., олма сўзи от туркумига мансуб бўлиб, бирлик (олма) ва кўплик (олмалар) формаларига, келишик (олма — бош кели- шик, олманинг — қаратқич келишиги ва ҳ.к.), эгалик (ол- ма — I шахс, бирлик, олманг—Л1 шахс, бирлик) формаларига эга. С.дан иутқнинг фикр англатадиган бирлиги — гап тузила- ди (УзСЭ, Тошкент, 1978, 472—473-бетлар).
СУЗ 1. лингв. Товуш ёки товушлардан иборат, бирор маъно билдирувчи нутқ бирлиги, гап бўлаги. Туб сўз. Ясама сўз. Қўш- ма сўз. Сўз ясаш. Сўз ўзгартириш. Сўз состави. Сўз ўзаги. Сўзнинг маъноси.Биз нутқимизда айрим сўзларни ўзаро би- риктириб гап тузамиз ва фикримизни баён қиламиз. «Узбек тили дарслиги». Қириш сўз 1) грам. гапда сўзловчининг баён этилган фикрга муиосабатйни, гап мазмунининг юқоридаги ёки қуйидаги фикрга боғланишини ва ш.к.ни билдириб келувчи сўз. Айтмоқчи, айтгандек, дарвоқе ва ш.к. кириш сўзлардир; 2) му- қаддима, кириш. Ҳайдар аканинг одамларга малол келмайди-



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish