Семинар: 13-Мавзу: Аргументлаш ва билимлар тараққиѐтининг мантиқий шакллари. Режа: Асосли муҳокама юритиш шартлари



Download 45,51 Kb.
bet3/9
Sana21.02.2022
Hajmi45,51 Kb.
#65550
TuriСеминар
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
№-13 Семинар. Аргументлаш ва билимлар тараққиѐтининг мантиқий

3. Раддия, рад этиш усуллари.

Раддия-исботни бўзишга каратилган мантиқий амалдир.


Бирорта фикирнинг чинлигини рад этиш унга рид бўлган фикирнинг хатолигини кўрсатишдан иборат бўлганлиги учун, раддияни исботлашнинг хусусий рўзиниши, деб хисоблаш мумкин. Раддия ҳам исботлаш каби тезис (рад килиниши лозим бўлган Хукум), аргументлар (тезисни рад килувчи Хукумлар) ва демонстрациядан (рад этиш усули) дан ташкил топган бўлади. Раддия бирорта масалани муҳокама килиш яъни бахс, мунорара жараёнида учрайди. Бахс катнашчиларидан бири маълум бир тезисни илгари сўзиб, уни химоя килса (пропонент), бошкаси унга карши чикади (оппонент). Хал килинмаган, мунорарали масалалар буйича олиб бориладиган бахслар полемира хисобланиб, унда карама-карши тезислар асосланибгина колмай, балки танкидий анализ ҳам қилинади.
Раддия уч хил усул билан амалга оширилади:

  1. тезисни рад этиш;

  2. аргументларни рад этиш;

  3. демонстрацияни рад этиш.

  1. Тезисни рад этиш

Тезисни рад этишнинг куйидаги усуллари мавжуд:

  1. Фартлар оркали рад этиш. Бу энг ишончли ва самарали усулдир. Бунда бўлиб утган вокеаларга, статистир маълумотларга асосланиб тезис рад этилади. Масалан: «Совет даврида Ўзбекистон мустакил республира бўлган» деган тезисни рад этиш, яъни унинг нотугри зканлигини исботлаш учун тарихий фартларга асосланамир. Уша даврда Республира рахбарияти бирорта мухим масалани Мосрванинг рухсатсир хал кила олмаганлигига далиллар келтириб, тезисни рад этамир.

  2. Тезисдан релиб чикадиган натижаларнинг хатолигини (ёки зиддиятли зканлигини) кўрсатиш оркали рад этиш. Бунда тезисдан релиб чикадиган натижаларнинг чин эмаслиги асослаб берилади. Бу усул «бемаънилирра олиб релиш», деб аталади. Рад этилаётган тезис вактинча чин деб тан олинади, ундан релиб чикадиган натижалар аникланиб, бу натижаларнинг хакикатга рид, нотугри зканлиги исботланади. Чин асосдан хато натижа релиб чикмайди, акс холда бу бемаънилир бўлади. «Бемаънилирра олиб релиш» усулининг формуласи куйидагича:



  1. Тезисни антитезисни исботлаш оркали рад этиш. Рад этилаётган тезисга зид бўлган янги тезис (антитезис) олинади ва исботланади. Учинчиси истисно конунига мувофик, антитезиснинг чинлигидан тезиснинг хатолиги келтириб чикарилади. Масалан, Президентимир И.А. Каримов «Тарихий хотирасир релажар йук» номли маколасида «Амир Темўз буюр саррарда бўлган ва ёрувлирлар килган» деган тезисни шундай рад этади: «Инсон бир пайтнинг ўзида ҳам бунёдрор, ҳам ёвўз булиши мумкин эмас. Не-не мадрасаю-масжидлар, олий рошоналарни кўзган, не-не олиму фўзалоларнинг бошини силаган, кўзъони раримни ёд билган инсон ёвўз булмайди. Конхўз одам «Руч-адолатда» дейиши мумкинми?»2

Дархакикат, Сохибкирон Амир Темўз хомийлигида, унинг рўзсатмасига биноан яратилган боглар, кўзилган иморатлар унинг бунёдрор шахс зканлигини яккол исботлайди.



  1. Аргументларни рад этиш.

Тезисни исботлаш учун оппонент томонидан келтирилган аргументлар танкид килиниб, уларнинг хатолиги ёки тезисни исботлаш учун етарли эмаслиги аникланади.
Аргументларнинг хатолиги тезиснинг ҳам хато зканлигини исботламайди, бунда тезис чин булиши ҳам мумкин:

Аргументларни рад этиш оркали тезиснинг исботланмаганлиги асослаб берилади.



  1. Исботлаш усулини танкид килиш оркали рад этиш.

Рад этишнинг бу усулида исботлашда йўл куйилган хатолар аникланади. Бунда рад этилаётган тезис чинлигининг, унинг асослаш учун келтирилган аргументлардан бевосита релиб чикмаслиги асослаб берилади. Исботлаш усулида йўл куйилган хато аникланганда тезис рад этилмайди, уни қайта исботлаш талаб қилинади.
Рад этишнинг юқозида рўзсатилган усуллари рупинча биргалирда, бир-бирини тулдирган холда қулланилади.



Download 45,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish