Самиғов н. А. Бино


Ситаллар ва улар асосидаги буюмлар



Download 11,59 Mb.
bet211/243
Sana25.02.2022
Hajmi11,59 Mb.
#256915
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   243
Bog'liq
bino va inshootlarni tamirlash materialshunosligi

Ситаллар ва улар асосидаги буюмлар


Ситаллар – шиша кристаллар шишани қисман ѐки тўла кристаллаш усулида олинади. Ситалл олиш учун шиша хом ашѐси ва махсус минерал қўшилмалар жуда тоза ҳолда ишлатилади. Ситаллга махсус хусусиятлар бериш учун кристалланиш катализаторлари – титан, литий, цирконий ва ш.к. бирикмалари эритилган ҳолатида аралаштирилади. Ситалл олишда шихта қўшимча равишда иссиқлик билан қайта ишланади; бунда шиша кристалланади ва муайян хусусиятларга эга бўлади. Ситаллар кулранг, қора, жигарранг, крем рангида, рангли, шаффоф ва хиралашган бўлиши мумкин. Улар атмосфера ва агрессив муҳитларга, юқори ҳароратга бардошли бўлади. Диэлектрик хусусиятидан эса, электр ҳароратга бардошли изоляторлар тайѐрлашда фойдаланилади.
Ситалларнинг сиқилишидаги мустаҳкамлик чегараси 500МПа, иссиққа бардошлиги 200-7000С, ҳатто 10000С бўлади.
Шлакситалл металлургия шлаки, кварц қуми ва кристаллизаторларни махсус хумдонларда аралаштириб тайѐрланади. Кристаллизаторлар сифатида титан, фосфор оксидлари, фтор тузлари, темир ва марганец сулфатлари массага нисбатан 4-5% ишлатилади. Шлакситалл оқ рангли, ясси ва махсус юзали (силлиқланган, жилоланган) ҳолда чиқарилади. Унинг юзасига керамик сирловчи материаллар билан исталган ранг бериш мумкин. Шлакситалл ўртача зичлиги 2500-2600 кгм3, сиқилишдаги мустаҳкамлик чегараси 500-600 МПа, эгилишдаги мустаҳкамлиги 90-130МПа, эластиклик модули 11.104 МПа, ишлатилиш ҳарорати 9500С гача бўлади. Шлакситалл кимѐвий муҳитларга чидамли, сув ўтказмайди, кам едириладиган бўлгани учун тротуар, йўл қопламаларида, бордюр тошлари ўрнида, биноларни ички ва ташқи томонлардан безашда, том ѐпишда, деворбоп буюмлар сифатида ишлатилиши мумкин.
Кўпикситалл уячали структурага эга бўлиб, сув шимувчанлиги ва гигроскоплиги кичик, иссиққа бардошлилиги 7500С бўлади. У иссиқлик ва товушдан изоляцияловчи материал сифатида ишлатилади.
Ситаллопластик фторопласт ва ситалл асосида олинади. Унинг едирилишга ва кимѐвий муҳитларга чидамлилиги ўта юқори бўлгани учун антифрикцион ва конструктив материал сифатида ишлатилади. Бунда кукун ҳолатидаги ситалл фторопластга ўта майда тўлдирувчи сифатида аралаштирилади.

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish