Самиғов н. А. Бино


Бўѐқ таркибларнинг турлари



Download 11,59 Mb.
bet131/243
Sana25.02.2022
Hajmi11,59 Mb.
#256915
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   243
Bog'liq
bino va inshootlarni tamirlash materialshunosligi

Бўѐқ таркибларнинг турлари


Мойли бўѐқлар. Мойли бўѐқлар пигментларни олифларда махсус бўѐқ қоргич машиналарда синчиклаб аралаштириб тайѐрланади. Қориш натижасида бир хил таркибли суспензия ҳосил бўлади. Бунда деярли ҳар бир пигмент заррачаси атрофида қисман унга шимилган олиф боғловчиси асосидаги қобиқ ҳосил бўлади. Мойли бўѐқлар қуюқ қорилган (пастасимон) ва суюқ қорилган таркибларга бўлинади. Қуюқ қорилган бўѐқ таркиблари ишлатишдан олдин олиф ѐки эмулсион суюлтиргичларда нормал консистенциягача суюлтириб олинади.
Суюқ қорилган бўѐқ таркибларида 40-50% гача олиф боғловчиси бўлиб, ишлатишга тайѐр ҳолда ишлаб чиқарилади.
Тайѐрланган бўѐқлар қуйқаларсиз бир жинсли бўлиши, маълум муддат консистенцияни сақлаб туриши, ранги бўйича эталонга мос бўлиши керак.
Мойли бўѐқлар нурга ва атмосфера муҳитига чидамли бўлиши, текис юзали қоплама ҳосил қилиши керак.
Мойли бўѐқ таркиблари ишлатилган пигментлар ва боғловчилар ҳамда қўшимчалар турига қараб ишлатилиш соҳалари белгиланади.
Қўрғошинли белила ва сурик асосида металл, ѐғоч ва бошқа конструкцияларни коррозия муҳитидан ҳимоялаш учун ишлатиладиган бўѐқ таркиблар тайѐрланади. Жуда сифатли мойли бўѐқлар табиий (натурал) олифлар ва табиий минерал пигментлар ѐки нодир металл оксидлари асосидаги пигментларни ишлатиб олинади.
Сунъий олифлар асосида олинган бўѐқ таркиблар атмосфера муҳитига чидамсиз бўлгани учун асосан биноларни ички томондан безашда ишлатилади.
Мойли бўѐқларни одатда металл конструкцияларни коррозиядан сақлашда, ѐғоч конструкцияларни, ром ва эшикларни намдан ҳимоялашда, полларни ва нам тегиши мумкин бўлган деворларнинг пастки қисмларини безашда ишлатиш тавсия этилади.
Мойли бўѐқлар қуриши даврида ҳажми ўзгармайди ва майда ѐриқлар ҳосил бўлмайди.
Локлар ва эмалли бўѐқлар. Локлар табиий ва сунъий смолаларнинг органик эритувчилардаги эритмасидир. Локлар юзаларга суркалганда ѐки
сепилганда органик эритувчилар буғланиши натижасида асосга мустаҳкам ѐпишган қоплама ҳосил қилиши керак.
Лок қопламалари сифатини ошириш учун таркибига пластификатор, қотирувчи ва махсус қўшимчалар киритилади.
Қурилиш тизимида асосан мой-смолали, мойсиз синтетик, битумли (асфалтли), спиртли локлар ва нитролоклар ишлатилади.

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish