Самарканд Давлат Архитектура-курилиш институти


Грунтларнинг сиқилувчанлиги



Download 1,88 Mb.
bet30/42
Sana11.07.2022
Hajmi1,88 Mb.
#776009
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   42
Bog'liq
2 5190944727175795273

Грунтларнинг сиқилувчанлиги. Ташки куч таъсирида грунтнинг хажмини камайиши сиқилиш деб аталади. Грунтнинг сиқилиши говаклик ва бушликнинг камайиши ҳисобига содир бўлади.
Говак ва бўшлиқлардан олдин хаво ва сув чиқади, кейин зарралар ўз жойлашишини ўзгартириб, бир-бирига яқинлашиб грунт зичлашади.
Гил грунтларнинг сиқилиш даражасини говакли ва говаклик коэффициенти орқали ифодалаш мумкин.


МПа-1
агар > 0,01 МПа-1
булса грунт сикилувчан;
агар, ap= 0,01-0,0005 МПа-1
булса грунт урта сикилувчан;
агар ap< 0,0005 МПа-1 булса грунт
P кам сикилувчан дейилади.
P P
21-расм. Гил грунтларнинг сиқилиш даражасини.


Грунтларнинг силжишга каршилиги. Грунтлар ташки куч таъсирида сикилганда уринма кучланиш юзага келади ва зарралар ҳаракатга келиб ўзаро сурилиши мумкин.
Кумли грунтларда сурилишга каршилик кучи , ҳамда лойли грунтларда .

бу ерда - нормал босим кПа.


- грунтларнинг ички ишкаланиш бурчаги, град;
с - грунтларнинг ковушкоклик кучи, кПа










C




22-расм. Грунтлар ташки куч таъсирида сикилгандаги уринма кучланиш схемаси.


7.3.1.6. Тупроклар ва сунъий грунтлар.
Ернинг юкори қисмини тупроклар коплаган. Тупрок 30-50сv, кора тупрокли зоналарда 1-2м га боради. Тупроклар иморатлар ва иншоотлар замини сифатида ишлатилмайди, чукни улар таркибидаги чиринди ва тўзлар намланганда эриб, ювилиб кетиши мумкин.


Суньий грунтлар. Агар тоғ жинслари бир жойдан иккинчи жойга олиб борилиб етказилиб жинсларнинг мкстахкамлиги, тургунлиги ва зичлигини ошириш учун шибалланган булса, уларнинг структураси бўзилади. Бундай жинслар суньий жинслар дейилади. Суньий грунтлар икки турга булинади: кутарма ва сифати яхшиланган грунтлар.



Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish