Самарканд Давлат Архитектура-курилиш институти


Заррачаларнинг улчами буйича турлари



Download 1,88 Mb.
bet27/42
Sana11.07.2022
Hajmi1,88 Mb.
#776009
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   42
Bog'liq
2 5190944727175795273

Заррачаларнинг улчами буйича турлари



Йрик заррачали грунтлар

Кумли грунтлар

Катта юмалок тошли (валунные грунты) 200 мм

Шагалсимон

Чакик тош (галечниковые)

Йирик

Шагалли

Урта йирикликдаги




Майда




Чангсимон

Кумли грунтлар говакли коэффициентига қараб- зич (плотный) булинади.


Гилли грунтлар – пластиклик сонига, окувчанлик курсатгичига қараб турларга булинади.
Пластиклик сонига қараб гили грунтлар кумлок, кумок, соф лойларга булинади. Окувчи курсатгичига қараб эса кумлок грунтлар қаттиқ, пластик, окувчан турларга булинса, кумок ва соф лойлар қаттиқ, ярим қаттиқ дагалпластик, юмшок пластик, окувчан пластик ва окувчан турларга булинса, кумок ва соф лойлар катта, ярим қаттиқ дагалпластик, юмшок пластик, окувчан пластик ва окувчав турларга булинади.
Гилли грунтлар орасида ўзининг специфик хоссаларига эга бўлган махсус турлари: геллар лессимон чукувчан ва купчийдиган грунтлар мавжуд.
Бундан ташкари шурланган, мўзлаган ва торфланган грунтлар ҳам мустакил гурухларга киритилади.


7.3. Қоятошли булмаган грунтларнинг физикавий-механикавий хоссалари ва таркиби.
7.3.1. Грунтларнинг микдорий ва гранулометрик таркиби, табиий ҳолати курсатгичлари.
7.3.1.1. Грунтларнинг микдорий таркиби.
Ноқоятошли грунтларнинг асосий қаттиқ минерал массалар ташкил қилади. Уларнинг таркибида бундан ташкари сув ва органик моддалар ҳамда хаво ҳам мавжуд.
Қаттиқ минерал массалар бирламчи ва иккиламчи заррачалардан ташкил топади. Бирламчи массалар тоғ жинслари бўлаклари ва минераллардан (кварц, дала шпат ива бошқалар)дан иборат бўлади. Иккиламчи заррачалар грунтда кейинчалик турли физик-химик жараёнлар туфайли вужудга келади.
Бирламчи заррачалар грунтнинг скелетини ташкил этса, иккиламчи заррачалар цементлаштирувчи моддалар бўлиб хизмат қилади. Буларга гилли минераллар, темир ва алюминий оксидлари ва гидрооксидлари ва бошқалар киради.



Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish