Уяс
якинида
етарлича тик ва
Уяс
нисбатан катта булса, сирт холатлар
зарядининг узгаришини инобатга олмаслик мумкин. У
Холда
Уяс
кузгалмас зарядлар билан аникданади. Аксин-
ча, агар С—V характеристика к,ия булса,
Уяс
потенциал
<ра
дан 0 гача узгарганда, сирт холатлар зарядининг узгари
шини аникдайди. У холда 0 < ^< ф и ораликда
Ns =
const
булсин деб фараз килиб, бошлангич сирт потенциали
ни
к с„
os=,P s + - T ^
(5.110)
билан хисоблаш мумкин. Бу ерда Аги ^ = 0 (
Vx - Уяс
да аник-
ланган) сирт холатлари концентрацияси.
Юкорида келтирилган параметрлардан ташкари, юкори
частотали С—V характеристика оркдли яримутказгичнинг
311
легирловчи киришма концентрациясини, калинлик буйича
такримотнни, яримутказгич типини, оксид к,атлам (диэ-
лектрикни) диэлектрик сингдирувчанлигини, кдлинлиги-
ни ва боища параметрларини аникдаш мумкин.
5.6-§. Сигам спектроскопия усуллари билан чукур
с а т \ параметрларини улчаш курилмаси
Чукур сат\ли марказ параметрларини
c h f h m
спектрос
копия усуллари билан аникдащца намуна билан улчаш
курилмасини туташтирувчи кабел (симлар)
c h f h m h
хамда
намуна бошлангич тусиги
c h f h m h
катта булган хрлатда
Р*-п
утишли диод ёки шоттки диоди тусиги
CH FH M H H H H r
кичик узгаришини улчаш лозим булади. Одатда бунга
трансформаторли юк;ори частотали узгарувчан ток куприги
(МП-300) дан фойдаланиш орк,али эришилади. Юкорида
курганларимиздан куринадики, структура тусиги
c h f h m h
куп омилларга, масалан, температурага, куйилган кучла
нишга, улчаш кучланиш частотасига, намуна ёритилса,
ёругликнинг тулк^н узунлиги, ностационар жараёнларда
вак,тга боглик,. Бу богланишларни
c h f h m
спектроскопия
усуллари билан улчаш курилмаларидан бири 5.16-расмда
келтирилган. Илмий текшириш лабораторияларида куп
Холларда трансформаторли юцори частотали узгарувчан
ток купригини тула утказувчанликнинг улчаш куприги
МП-300 га ухшатиб йигилади. Утказувчан ток купригини
тузилиши хар хил булиб, улар говори частотали импульс -
ли кичик улчамли трансформаторлар (МИТ-8, МИТ-4)
асосида йиш лиш и мумкин. Юк,ори частотада диод барь
ер
c h f h m h h h
ёки унинг хар хил омиллар таъсирида узга
риши параллел алмаштириш чизмаси буйича улчанади.
Бопщача айтганда, диод параллел уланган
c h f h m
ва кдр-
шиликдан иборат (тузилиш структура) деб кдоалади. Ш у
нинг учун узгарувчан ток купригининг бир елкасига узга
рувчан эталон
c h f h m
ва узгарувчан эталон кдршилик ула-
нади ва улар орк,али структура барьер
c h f h m h
ёки унинг
узгариши аникланади Куприкнинг иккинчи елкасига
юк,ори аникдикдаги узгарувчан С2 конденсатор узгарув
чан
R2
каршилик ва уларга параллел текширилаётган диод
уланади. Улар махсус даражаланган булиб, булиниш да-
312
Do'stlaringiz bilan baham: |