С. А. Эгамбердиева молекуляр



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/140
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#533619
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   140
Bog'liq
molekulyar biotexnologiya

ҳужайралар популяциясига 
киритилади, рекомбинант 
ДНК тутган ҳужайралар 
идентификацияланиб, улар 
экилади. Зарур бўлганда 
хўжайин-ҳужайраларда 
генларни экспрессиясини 
индукциялаш орқали 
кодланган оқсилни олиш 
мумкин (Глик ва 
Пастернак бўйича) 

Организмдан – керакли генлар доноридан – натив ДНК 
экстракцияланади (клонланадиган ДНК, киритиладиган ДНК, ДНК-
нишон, бегона ДНК), у ферментатив гидролизга таъсирланади 
(қисмларга ажратилади, кесилади) ва бошқа ДНК (клонлаш учун 
вектор, клонловчи вектори) билан бирлаштириб (лигирланади, 
тикилади) янги рекомбинант молекула ҳосил қилинади («клонловчи 
вектор-киритилган ДНК» конструкцияси). 

Ушбу 
конструкция 
хўжайин-ҳужайрага 
киритилади 
(реципиент), бу ерда у репликацияланади ва авлодларга ўтади. 
Мазкур жараён трансформация деб аталади. 
• 
Рекомбинант ДНК ташувчи ҳужайралар (трансформацияланган 
ҳужайралар) идентификацияланади ва танлаб олинади. 


46 

Хўжайин-ҳужайралар томонидан специфик оқсил маҳсулоти 
олиниши мақсадли ген клонланганлигини тасдиқлайди. 
Молекуляр биология, нуклеин кислоталар энзимологияси, 
бактериал 
вирусларнинг 
молекуляр 
генетикаси 
ҳамда 
бактерияларнинг хромосомадан ташқари элементлари (плазмидалар) 
соҳасидаги ихтиролар рекомбинант ДНК технологиясини яратишга 
замин бўлиб хизмат қилди. Рекомбинант молекулаларнинг 
конструкцияланиши мазкур мураккаб жараён деярли барча 
босқичларининг мажбурий ва алмаштириб бўлмайдиган инструменти 
– ферментларнинг бутун бир арсенали ёрдамида амалга оширилади. 
Сўз даставвал ДНКни икки занжирли молекуласидаги специфик 
нуклеотидлар кетма-кетликларини аниқлайдиган ва парчалайдиган 
рестрикция 
ферментлари (рестрикцияловчи 
эндонуклеазалар, 
рестриктазалар) ҳақида боради. 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   140




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish