Ўрта махсус таълим вазирлиги


Уруғ массасининг хаволлиги



Download 101,15 Mb.
bet95/177
Sana21.06.2022
Hajmi101,15 Mb.
#688348
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   177
Bog'liq
КУ ва Ж фанидан ЭўУМ матни

Уруғ массасининг хаволлиги (Порозность семенной массы). Уруғ массасининг хаволлиги у эгаллаб турган хажмнинг қанчаси заррачалар лорасидаги хаво бўшлиқларига тўғри келишини кўрсатувчи қийматдир. Уруғлар сақланаётганда рўй берадиган жараёнларни ўрганишда хамда «қайновчи» қаватда ишловчи қуритгичларни хисоблашда уруғ массасининг хаволлигини билим зарур.
Мойли уруғлар массасининг хаволлиги 0.4 га яқин бўлиб, турли уруғлар учун бу қиймат турлигадир.
Уруғнинг зичлиги, хажмий (уйма) массаси ва хаволлиги ўртасида ўзаро боғлиқлик бор:

бу ерда: Рс ва Рv – уруғларнинг зичлиги ва хажмий массаси;
 - уруғ массасининг хаволлиги

Кунгабоқар уруғининг хаволлиги 0,415,


зиғирники – 0,412
канопники – 0,393
канакунжутники – 0,404
сояники – 0.344
Аэродинамик хусусиятлар. Уруғларнинг аэродинамик хусусиятлари катта ахамиятга эга, чунки уруғларни тозалашда кўпчилик машиналарда хаво оқими ишлатилади.
Хаво оқимидаги жисмга таъсир этаётган хаво босими Ньютон тенгламаси билан ифодаланади.
P = kpFv2
Бу ерда: P – мухит зичлиги, кг/м3
V – жисмнинг мухитга нисбатан харакат,м/сек
F – жисмнинг мидел кесими, м2
K – ўлчамсиз бирлик ёки қаршилик коэффиценти.

Қаршилик коэффицентининг қиймати жисмда юзасининг холатига, унинг шаклига ва оқимдаги ўрнига боғлиқ.


Юқорига йўналган хаво оқимидаги жисмнинг (5-расм) харакат тенгламасини қуйидагича ёзиш мумкин:

бу ерда: g – эркин тушиш тезланиши, м/сек2
u – жисм харакатининг абсолют тезлиги, м/сек
m – заррача массаси, кг.

5-расм. Юқорига йўналган хаво оқимидаги заррача.
Хаво оқимининг бирон аниқ тезлигида жисмнинг тезлиги нольга тенг бўлади, бу mg=p шароитида бўлади.
Бу вақтда Ньютон тенгламасини шундай ёзиш мумкин



Хаво оқимининг тезлиги V2kp –критик тезлик ёки учиш тезлиги дейилади. Хақиқатдан бундан И=0 холатни шарсимон бўлмаган жисмлар учун олиш мумкин эмас, чунки кисм оқимда доимо тебраниб, айланиб туради. Жисм хаво оқимида бетиним чайқалиб, айланиб турганлиги мидел кесимнинг доимо ўзгариб туришига олиб келади, яъни мувозанат шарти бузилади (а тенгламаси қаранг). Мана шу сабабларга кўра жисм хаво оқимида бирмунча тебранма харакатда бўлади. Шунча қарамасдан учиш тезлигидан амалий хисоблашларда кўп қўлланилади.
Тажрибалардан аниқланганки, уруғлар массасининг критик тезлиги алохида, якка олинган уруғнинг критик тезлигидан катта бўлади. Чунки уруғ массасида бир уруғ бошқа уруғларга урилиб учиш учун каттароқ хаво оқими талаб қилади.
Ньютон формуласи бошқача ёзилиши мумкин:
Р = Ке  mv2 , (d)
Бу ерда: Ке – елканланиш коэффиценти
А ва d формулаларни тенглаштирсак.
KpFv2 = Kemv2 (L)

агар Р=mg шарти бажарилса жисм мувозанат холатида туради. Шунинг учун қаришлик коэффиценти формуласи (i) ни (а) га қўйсак,









бундан


Елканланиш коэффиценти жисмнинг аэродинамик хусусиятларини тўлароқ ифодалайди.


Қаршилик коэффиценти ва елканланиш коэффиценти жисмнинг улчами, юза холати, мухит ва жисмнинг мухитга нисбатан тезлигига муракаб равишда боғлиқ бўлади.
4-жадвалда баъзи-бир мойли уруғлар учун К, Ке ва V kp қийматлари берилган.

Махсулот

Учиш тезлиги V кр, м/сек

Қаршилик коэффиценти К

Елканланиш коэффиценти, Ке

Уруғлар:
Кунгабоқар
Соя
Зиғир
Пахта чигити (момиқликлиги 4%)
Каноп

7,3-8,4
17,2-20,1


5,2
7,2

7,9-11,1


0,51
0,11-0,15


0,53
--

0,08-0,14



0,14-0,24


0,02-0,03
0,36-0,41
0,189-0,190

0,07-0,15



Мағиз:
Кунгабоқар
Пахта чигити

--
--



0,53
0,32



0,26
0,11



Қобиқ:
Кунгабоқар
Пахта чигити

--
--



1,42
0,94



0,96
0,46



Таянч” сўз ва иборалар


Ускуна, техник ва технологик кўрсаткичлар,ускунанинг ишлаш принципи, ускуна харакати, ускуна унумдорлиги, ускунанинг ишлаш эффекти, мойли уруғлар, мойли уруғларнинг физик-техник хусусиятлари, уруғ шакли, уруғ ўлчами, уруғ намлиги, ишқаланиш коэффициенти, уруғнинг хажмий массаси, уруғ зичлиги, уруғ массасининг хаволлиги, аэродинамик хусусиятлар, уруғнинг ўртачи диаметри, уруғ тозаловчи элак, вариацион эгри чизиқ , ўртача намуна, абсолют қиймат, гистограмма, табиий тақсимланиш қонуни, ўртача арифметик оғиш қиймати, ўртача квадратли оғиш қиймати, ўртача арифметик узунлик, компонент, уруғнинг ўртача хажми, «қайновчи қават» мухити, аэродинамик хисоб, гидравлик хисоб, шакл коэффициенти, ғоваклик. механик мустахкамлик, уруғ массаси, сирғанма ишқаланиш , тебранма ишқаланиш, тинч холатдаги ишқаланиш, ишқаланиш кучи, ишқаланишнинг тангенс бурчаги, ишқаланаётган юза тури, хажмий масса, сочилувчан махсулот, пахта чигити зичлиги, хаво оқими, хаво босими, жисм тезлиги, критик тезлик, мувозанат холат, қаршилик коэффициенти, елканланиш коэффициенти .





Download 101,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish