Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   151
Bog'liq
True (1)

Э гизак метади белгиларнинг эгизакларда ривожланиб боришини ўрга- 
нишдан иборат. М аълумки, одамда эгизаклар икки хил бўлади. Баъзи ҳол- 
ларда бир эмас, балки иккита (камдан кам ҳолларда учта ва'ҳатто тўртта) 
тухум ҳуж айра уругланади. Бунда худди эгизакмас ака-ука ёки ола-сингил- 
лардек бир-бирига ўхшаш бир хил ёки ҳар хил жинсдаги болалар туғилади. 
Л екин баъзида битта тухум ҳужайрадан иккита (ж уд а камдан-кам ҳолар- 
да учта, тўртта ва ҳатто бешта) эмбирион пайдо бўлади. Бундай маҳал- 
ларда бир тухумдан бунёдга келган эглзаклар туғилади, булар ҳамиша бир 
жинсли ва бир-бирига ҳайрон қоларли даражада ўхшаш бўлади. Бу туш у- 
нарли албатта, чунки улар бир хилдаги генотипга эгадип^^лар ўртасидаги 
тафовутлар эса ф акат муҳит таъсирига боғлик б ў л а д ^ д Л Бир тухумдан 
бунёд бўлган эгизакларни уларнинг бутун умри бўйи ўрганиб бориш, ай- 
ниқса улар турли шароитларда яшайдиган бўлса,'одам нинг жисмоний ва 
руҳий хоссалари ривожланиб боришида муҳит роли тўғрисида фикр юри- 
тиш учун кўпгина кимматли маълумотларни беради.
^ и т о г е н е т и к метод сўнгги йилларда катта аҳамият касб этди. У одам- 
да учрайдиган ирскй касалликларнинг сабабларини туш униб олиш учун 
кўпгина кимматли материалларни берди. Генетика нуктаи наэаридан олган- 
да ирсий касалликлар мутациялардан"иборат бўлиб, уларнинг кўпчилиги 
рецессивдир Улар жинсий ҳужайраларда юзага келади ва уруғланиш на- 
тижасида иккита рецессив аллел ген битта зиготага ўтиб колгунча фено- 
типик жиҳатдан намоён бўлмай, инеон жамиятида таркалиб бораверади^ 
Хромосома мутацияларининг шундай бир тоифаси борки, улар хромо- 
сомалар сони ёки тузилиш ининг кўринарли ўзгаришлари билан ифодала- 
нади ( ..-б е т ). Одамда бундай мутациялар цитогенетик метод билан аник- 
ланади Уларнинг бор йўклиги митознинг метафаза боскичида ҳаммадан 
кўра ани кр о к кўринадиган хромосома сонини микроскоп остида кўрилгаии- 
да билиб олинади. Я кин-якинларгача одамнинг хромосомаларини ўрганиш 
катта кийинчиликлар туғдирар эди, чунки хромосомалар сони одамда кўп 
(диплоид сони — 46 та, Г)23расм) ва улар майда бўлади. С ўнгги йилларда 
ҳар кандай одамнинг хромосома сонини унга ҳеч эиён еткаэмай, осон па 
тез ўрганиш га имкон берадиган янги методлар ишлаб чикилди. Бу моҳкят 
эътибори билан шундан иборатки, кон лейкоцитлари 37°С температурада 
алоҳида о зик мухитига тушириб кўйилади, бу муҳитда улар бўлинади Ш у-
114. Б нр т у
1
у м д а н б у и в д г а и в л га н 5 ё ш л и аги та нл а р |К а н а д а , Д н о н н о н л а с и |.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 1
*.
Г е н в т и к л лсо слари
лардан хромосомадар сони ва тузилиши кўриниб турадиган препаратлар 
тайёрланади.
Якинда одам хромосомаларини алохида бўёклар билан бўяш методлари 
ишлаб чикилди, булар хромосомалар сонини санаб, хисоблаб кўриш дан 
таш кари айрим хромосомалардаги анча нозик структура ўзгариш ларини 
хам ўрганиш га имкон беради.
Г^Одамда учрайдиган кўпгина патологик холатлар моддалар алмашинуви- 
нннг одатдагича боришида ҳар хил ўзгариш лар юзага келишига боғл ик 
бўлади, буни тегишли биохимиявий методлар билан аникланади. Алмаши- 
нувнинг одатдагича боришида ирсият туфайли юзага келадиган ана шун- 
дай ўзгариш ларнинг бир неча ўнтаси маълум. Бунга қанд касаллиги ёки 
диабет ёркин мисол бўла олади.^Бу касаллик меъда ости безининг одатдаги 
фаолияти бузилишига боғлик Вўлади, бу беэ зарур микдордаги инсулин 
гормонини конга чиқармай кўяди. Н атижада кондаги канд микдори кўпа- 
йиб, одам организмининг моддалар алмашинувида чукур ўэгаришлар рўй 
беради
Генетиканинг медииина учун ахам ияти.'Генетика медицина учун тобора 
кў п р о к аҳамиятга эга бўлиб бормокда Одатдан таш кари бўладиган кўп- 
гина ўзгариш лар ва одам касалликлари генотипга боғликдир^ Одамда хро- 
мосомалар сонида ўзгариш лар рўй берадиган ҳолларда буни айниқса рўйи- 
рост аниклаб олса бўлади. Одамнинг хромосома тўпламида битта ортикча 
хромосома бўлиб, диплоид тўпламда уларнинг сони 47 тага бориб қолган 
ҳоллар маълум Бундай ўзгариш оғир оқибатларга олиб боради. Д а ун ка- 
саллиги деган дард юзага келади. Бу касаллик шу билан ифодаланадики, 
беморнинг боши номутаносиб кичик, кўз ёриклари тор, юзи текис ва ўзи 
аклий жихатдан сеэиларли даражада оркада колган бўлади^
Ш у хилдаги хромосома норасоликларининг келиб чикиш и мейознинг 
ўтишида рўй берадиган тасодифий ўзгариш ларга боғликдир. Бу процесс 
одатдагича борганида гомологик хромосомалар турли хужайраларга тар 
калади ва диплоид хромосома тўплами гаплоид ^ўлиб колади. Мейоз ма- 
ҳалида бирор жуф тнинг иккала гомологик хромосомаси иккита хужайра 
ўртасида таксимланиш ўрнига битта кутбга караб борадиган бўлса, у вакт- 
да битта хромосомаси ортикча бўлган гамета юзага келади.
Д аун касаллигидан таш кари одам хромосома тўплами структурасида 
учрайдиган яна 100 дан ортик норасоликлар ўрганиб чикилган, булар одат- 
даги ривожланишдан бошкача ўзгаришлар ва оғир касалликлар билан бир- 
га давом этиб боради. Ирсий касалликлар генотип хусусиятларига боғлиқ- 
дир. Бу — медицина шу касалликларга карш и кураша олмайди, деган гап 
эмас. Хромосома аппаратидаги норасолик ёш гўдаклик маҳалида аниклан- 
са, у вактда даво килиб, касалликнинг оғир кўриниш ларини кисман ёки ба- 
тамом бартараф этиш мумкин.
Одам генотипининг ривожланиб бориши ва намоён бўлишига алкоголь 
ниҳоят даражада ёмон таъсир килади (эарарли мутациялар сони кўпайиб 
кетади). Алкоголь улғайиб бораётган ёш организмга айникса халокатли 
таъсир кўрсатади. У ривожланиш нинг ҳамма томонларига, жисмоний ри- 
вожланишга ҳам, рухий ривожланишга ҳам даҳл килади. И чкилик ичади- 
ган одамларда жуда кўп ҳолларда жигар, буйрак ишдан чикади, юрак-то- 
мир касалликлари бошланади. Алкоголь нерв системасига ва, демак, одам- 
нинг психикасига ҳалокатли таъсир килади. Алкоголикларнинг болалари 
аклий жиҳатдан колок, руҳий ва жисмоний жиҳатдан норасо бўлади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М о д и ф и к а ц и о н ў э га р у в н й н л и к
217
Турли генлар, масалан ҳар хил қон группаларига мансублик ва бошқа- 
ларни белгилайдиган генларнинг одамлар айрим популяцияларида тақсим- 
ланишини ўрганиш медицина учун амалий жиҳатдан катта ахамиятга эга. 
Бунинг учун махсус методикалар ишлаб чиқилганки, булар туғрисида биэ 
тўхталиб ўтирмаймиз.
Инсон — ижтимоий мавжудотдир ва инсоннинг ўзи яратадиган ҳамда 
инсоният тарихининг турли даврларида хар хил бўладиган ижтимоий му- 
хит унинг учун та ш қи мухит бўлиб хизмат қилади. Инсон шахсиятининг 
ривожланишини ҳаммадан аввал ижтимоий омил белгилайди. Лекин шу 
билан бир қаторда хар бир одам унинг генотипи томонидан белгиланадиган 
ўз биологик хусусиятларига эга. Одамларнинг генетик жиҳатдан шу тари 
қа турли-туман бўлиши жисмоний белгилар (кўэ, сочларининг ранги, бўй- 
басти)да ҳам, табиатининг хусусиятлари, истеъдоди, маълум фаолият тур- 
ларига мойиллигида ҳам ўз ифодасини топади.
Инсон жамияти генетик жиҳатдан турли-туман бўлади деган гап ирқ- 
лар биологик жиҳатдан тенг қимматли эмас деган маънони билдирмайди, 
мутлақо ( I I I боб).
Инсоннинг генотипик имкониятлари социалистик жамиятда ёрқин намо- 
ён бўлади, бу жамиятда ҳар бир алохида инсон шахсияТининг ривожланиб 
бориши учун энг кулай шароитлар яратилади.
I Одам ирсиятини ўр га н и ш ни нг ка нд а й методларн бор? 2. Генеалогик методни таъ - 
т
рифлаб беринг. 3. Э гиэаклар методининг мохияти нимада? 4 Ц итогегетик методни 
таърифлаб беринг. 5, Одамда учрайдиган кандай нрсий касалликларни биласиз?
6. Одам хромосома мутациялари канлай методлар йилан текширилади? 7. Одам ге- 
нетикасини ўрга н иш ни нг медицина учун канлай амалий ахам ияти бор? 
М ь .
Я Д а у н касаллиги иимага боғлик?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish