Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


О д ам генетикаси ва унинг м едицина билан соғлицни



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   151
Bog'liq
True (1)

59. О д ам генетикаси ва унинг м едицина билан соғлицни 
сақлаш учун аҳамияти
Ахолиси эич жойлаш ган бизнинг Ер планетамизда айнан бир бирига ўх 
шайдиган иккита одам й ў к (бир тухумдан бунёдга келган эгизакларни айт 
маганда, 215-бетга каралсин). Киш иларнинг ш унчалик турли-туман бўли 
шини генетика нуқтаи назаридан туш униб олиш кийин эмас.
О дам дагихром осом аларсони (диплоидсонда олганда) 4 6 тага (23 жуф т- 
га) тенг. Ота оналар ҳар бир хромосомалар жуф ти бўйича факат битта ге 
ни билан ф арк килади деб фараэ килинадиган бўлса, юэага чиқадиган ге- 
нотипик комбинацияларининг умумий сони 223 га баравар бўлади. Учраши 
мумкин бўлган ирсий комбинацияларнинг сони аслида бундан анча кўп бў- 
лади, чунки гомологик хромосомалар ўртасида кесишув бўлиб ўтиши ва 
гомологик жуфтда биттадан ср ти к генда тафовутлар бўлиши биэнинг хи 
собимизда назарда тутилган эмас. М одомики шундай экан, ҳар бир одам 
пуштда бунёдга келган вактидан бошлаб генетик ж иҳатдан яккаю -ягона ва 
бетакрор бўлади.
Ирсият конунлари одамга хам таъсир ўтказиб туради.
Одам генетикаси инсоният учун амалий ж иҳатдан ғоят катта ахамият- 
га эга бўлгани учун сўнгги ўн йилликда унга кизиқиш айникса зўрайди. 
Ҳоэирги вактда 2000 дан о р тикр о к нормал ва патологик белгиларнинг одам- 
да наслдан-наслга ўтиб бориши бир кадар ўрганиб чикилган. Ирсий омил- 
ларга б о ғл и к касалликлар борлиги аникланган. Ана шу касалликларни тў ғ 
ри аниклаш уларга йўл кўйм аслик ва даволаш учун муҳимдир. Одамни ге
www.ziyouz.com kutubxonasi


214
Г е н в т и к л а со сл а р и
нетик йўл билан текшириш методлари ишлаб чикилганидан кейин ана шу 
муваффақиятларни кўл га киритиш мумкин бўлди.
Одам ирсиятнни ўрганиш методлари.Одам ирсиятини ўрганиш анчагина 
кийинчиликлар туғдиради. М аълумки, экспериментал генетика методлари- 
ни одамга та тб и к килиб бўлмайди. Одам секинлик билан ривожланиб бора- 
ди ва ҳар бир эр— хотиннинг кўрадиган фарзандлари нисбатан олганда кўп 
бўлмайди. Одам генетикасида ҳамда инсонларда учрайдиган ирсий касал- 
ликларни ўрганувчи медицина генетикаснда кандай методлардан фойдала- 
нилади? Бундай асосий^методлар тўртта: генеалогик, эгизаклар, цитогене- 
тнк ва биохимиявий методлардир^
Ш улардан хар бирининг таърифига қискача тўхталиб ўтайлик.
Г Т енеалогик метод одамларнинг мумкин кадар кў п р о к сондаги авлодла- 
рини, насл-насабини ўрганиб чикиш дан иборат. Ш у йўлдан фойдаланиб, ин- 
соннинг кўпгина белгилари, жумладан ирсий касалликларининг наслдан-на- 
слга ўтиб боришини аниқлаш мумкин бўлди^О дам нинг Мендель конунла- 
рига мувофик наслдан-наслга ўтиб борадиган белгиларидан бир нечтаси 
куйида мисол тарикасида келтирилди.
Б е л ги л л р
Ж и н га л л к (г в т в р о з и г о т л л а р д а
та р а м -т а р а м ) соч
С о ч н и н г эр та т ў н и л и ш и
М а л л а б ў л м а га н соч
Қ ў й к ў э
С е л ки л л а р
П в ка н а л и к
П о л и д а к т и л и я (о р т и қ ч а б а р м о қ л а р
б ў л и ш и )
Т ўғр и соч
Н о р м а
М а л л а соч
К ў и Анм к у л р а н г кўа
С а л к и л л а р б ў л м а с л и ги
Н о р м а л б ў й
Б а р м о к л а р с о н и н и н г
н о р м а л б ў л и ш и
Одамда баъзи кобилиятлар (масалан, музикага бўлган истеъдод, мате- 
матик йўл билан фикрлашга мойиллик ва бош қалар) нинг ривожланиши 
ирсий омилларга б о ғл и к эканлиги генеалогик метод билан аникланган. М у- 
зикага бўлган истеъдоднинг кўлгина авлодларда намоён бўлиб боришидек 
тарихий фактлар ҳам бор. Бунга Бахлар оиласи мисол бўла олиши мумкин, 
бу оилада бир канча авлодлар мобайнида музикачилар кўп бўлган, жум - 
ладан X V III аср бошларида машхур бастакор Иогани Себастьян Бах шу 
оиладан чиккан.
М аълумки одамнинг генотипга б о ғл и к бўлган у ёки бу психик хусусият- 
лари, жумладан истеъдодининг юэага чиқиш и ижтимоий муҳитга боғлиқ, 
шахсият ана ш у мухит таъсири билан инсон жамиятида шаклланиб боради.
Кўпгина касалликлар, масалан моддалар алмашинувининг баъэи касал- 
ликлари, жумладан кандли диабет (рецессив)нинг наслдан-наслга ўтиши 
генеалогик метод билан исбот этилган. Бу касаллик углеводлар алмаши- 
нувининг издан чикиш и билан характерланади ва кондагн қанд миқдорн- 
нинг кўпайиб кетишига караб аникланади. Туғма (рецессив) карлик бор 
Оғнр руҳий касаллик — шизофрениянинг баъзи формалари ҳам ирсий (ре 
цессив) бўлади. Рецессив генлар билан эмас, балки доминант генлар билан 
белгиланадиган ирсий касалликлар, масалан кўз шох пардасининг кўрлик- 
ка олиб борадиган ирсий дегенерацияси маълум. Сил касаллигига мойил- 
лик ҳам табиатдан ирсий бўлади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


О д а м г в н в т и к а с и ва у н и н г м е д и ц и н а б илан с о ғ л и қ н и са қл а ш у ч у и аҳа м и я ти
215

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish