Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


ОН О—Р ^ О ОН нтом О - Р Ь о ^ С Н 75. Ж о нли т а б м т д л ги барча Д Н К аиа



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   151
Bog'liq
True (1)

^ОН
О—Р ^ О
ОН
нтом
О - Р Ь о
^ С Н
75. Ж о нли т а б м т д л ги барча Д Н К
аиа шу туртта иунлеотиддан ту- 
эилган.
о < . - - о *
о
76. Н укпеотм дларнинг 
бириииб, 
полм нуклеотид
эа нж ир
ҳосил 
кипиш и.
ди. К а т т а д и о а р и жиҳатидан А Г га ва Т Ц га тенг будса. А билан Г улчам- 
лари Т билан Ц га караганда бироз каттарок.
Д Н К ипида нуклеотидлар бир нуклеотиднинг углеводи билан кўш ни 
нуклеотиднинг фосфат к и слотаси оркали бирикади. Улар мустахкам кова- 
лент боғ билан бирикади Н Я
Ш ундай килиб, хар б и ^ Д Н К занжири полинуклеотиддир. У нуклеотид- 
лар маълум бир тартиб билан жо йлашган узун занжирдан иборат
Энди к ў ш а л о к спирал хосил бўлганида Д Н К игларининг бир бирига 
нисбатан кай та р ика ж о й олишини ва уларни кандай кучлар ёнма-ён ушлаб 
туришини кўриб ч и к а й л и к . | И | р а с м шу туғрида тасаввур беради. бу расм- 
да к ў ш а л о к спиралнинг кичик бир кисми тасвирланган.
Кўриниб турганидек, бир за нж н рни нг азотли асоелари иккинчн занжир- 
нинг азотли асосларига келиб «туташади». Асослар бир-бирига шу кадар 
якин келадики, уларнинг ўртасида водород боғларн хосил бўлади.
Туташувчи нуклеотидларнинг жойлашувида мухим бир конуният бор, 
чунончи: бир эанжирдаги А каршисида хамиша иккинчи за нж ирнинг Т си, 
бир занж и р ни нг Г си каршисида эса иккинчи за нжирнинг Ц си туради. Буни 
карангки, нуклеотидлар худди ана шу тарика жой плгандагина, биринчи- 
дан, бутун к ў ш а л о к спиралнинг бошидан охиригача эанжирлар орасидаги 
масофанинг бир хил бўлиб чикиши, иккннчидан. карам а-карш и турган асос 
лар ўртасида хаммадан кўп микдор водород боғлари (Г билан Ц ўртаснда 
учта водород боғи ва А билан Т ўртасида иккита водород боғи) хосил бў- 
лиши таъминланади Ана шу жуф тларнинг хар кайсисидаги иккала нук- 
леотид бир-бирини гўё тўлдириб боради. сТўлдириш» сўзининг латинчаси
www.ziyouz.com kutubxonasi


152 
Ц и т о л о г и я а с о с л а р и
«комплемент»дир. Ш у сабабдан, Г Ц га комплементар, Т эса А га компле- 
мемтар деб гапириш расм будган. Д Н К занжиридан биттасининг кандай 
будмасин бнрор кисмида А, Г, Ц, Т, А, Ц, Ц нуклеотидлари кетма-кет кеда 
диган йулса, у ходда иккинчи за нжирнинг бунга карама-карши қисмида 
ударга Т, Ц, Г, А, Т, Г, Г нуклеотиддар компдементар бўдади. Шундай ки- 
лнб. бир занжирдаги нуклеотидларнинг кандай тартиб билан кетма-кет ке- 
лиши маълум бўлса, у ҳолда комплементарлик принципига кўра иккинчи 
занжирдаги нуклеотидларнинг кандай тартиб билан жойлашганлиги дар- 
ҳол билиб олинади.
Вадород боғларининг кўплиги Д Н К занжирларининг мустаҳкам бири- 
кншннн таъминлайди, бу — молекулага пиш иқлик, мустахкамлик беради 
ва шу билан бир вактда унинг харакатчанлигини саклаб колади: дезоксири- 
бомуклеаза ферменти таъсири остида бу молекула осон ёзилиб ростланади.
Д П К хуж айра ядросида, шунингдек митоходриялар ва хлоропластлар- 
да бўлади. Ядрода Д Н К хромосомалар таркибига киради, бунда у оксил- 
лар билан бириккан холда бўлади.
Д Н К иинг икки хисса кўпайиши. Д Н К структураси асосида ётадиган 
комплементарлик принципи- ҳужайра бўлиниши олдидан янги Д Н К моле- 
кулалари кандай синтезланишини тушуниб олишга имкон беради. Бу син- 
гсз Д Н К молекулаларининг икки хисса кўпайишидек ажойиб хусусиятига 
боглик бўлиб, ирсий хоссаларнинг она хужайрадан киз ҳужайраларга ўтиб
боришини белгилаб беради. 
___
Д Н К нинг кай тарика икки ҳисса к ў п а й и ш и ^ расмда кўрсатилган. 
К ў ш а л о к Д Н К спирали фермент таъсири остида бир учидан ростланиб, ёзи-
мо"

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish