Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   151
Bog'liq
True (1)

лан таъминлашвир Хаёт фаолиятининг ҳар кандай кў^иниш и (ҳаракатла- 
ниш, моддаларни синтез килиш, иссиклик чикариб туриш ва бошкалар) 
энергия сарфлашни талаб этади. Х уж а йра н и энергия билан таъминлаб бо- 
риш' учун унга кириб турадиган моддаларнинг парчаланиши натижасида 
ажралиб чикадиган химиявий реакциялар энергиясидан фойдаланилади. 
Бу энергия бошка турдаги энергияга айланади. Х у ж а йр ан и энергия билан 
таъминлаб борадиган реакциялар йиғиндиси энергия алмаш инув деб ата-
www.ziyouz.com kutubxonasi


М о д ,
А д е н о з м н т р и ф о с ф а г ки с л о т л — АТ(И
I V
АА*
79
. А Т Ф с т р у к т у р а с м . А Т Ф и м и г А Д Ф га амламмши |с О - м а м р о а р ги к в о « |.
лади. Пластик алмашинув билан энергия алмашинув бир-бири билан чам- 
барчас боғланган. Бир томондан, пластик алмашииувнинг хамма реакция- 
лари энергия сарфлашни талаб киладн. И кки н ч и томондан, энергия алма- 
шинув реакцияларининг юзага чиқиши учун ферментлар тўхтовсиз синтез- 
ланиб бориши зарур, чунки ферментлар молекулаларининг схаёти» киска
бўлади.
Пластик ва энергня алмашинувлар оркали ҳуж айра та ш ки мухит би- 
лан боғланади. Бу процесслар ҳужайра хаёти сакланнб боришининг асо- 
снй шарти, унинг ўсиши, ривожланиши ва функцияларини юзага чиқариш 
манбаиднр.
Тирнк ҳ уж айра очиқ системадир, чунки ҳ уж айра билан атроф мухит 
ўртасида моддалар билан энергия тинмай алмашиниб туради.
\ у ж а й р д д а г и энергия ва лластик алмашинувларда А Т Ф нинг роли. \ а р
бир ҳужайрада аденозинтрифосфат кислота ( А Т Ф ) бор. Химнявий туэили- 
ши жиҳатидан А Т Ф нуклеотидлар каторига киради ( 1 5 0 - бет). Хар бир нук- 
леотидда бўлганидек, унда хам азот асоси (аденин), углевод (рибоза) ва 
фосфат кнслота колдиғи бор Ш
. Ш у билан бирга А Т Ф одатдаги нуклеотид- 
лардан катта фарк килади: унда битта фосфат кислота колдиғи ўрнига учта 
фосфят кислота қолдиғи бўлади.
М аълумки, ҳужа йра моддасининг нормадаги реакцияси нейтрал реак- 
цияга якин. Равшанки, ҳужайрада АТФ кислота кўринишида эмас, балки 
туз кўринишида бўлади. Демак, бундай шароитда ундаги фосфат кислота 
колдикларида — О Н группалар ўрнига манфий зарядланган кислород атом- 
лари ( — О ) бўлади. Бир бирига якин жойлаш ган бир ишорали зарядлар 
бир-биридан итарилади. Ш унд ай қилиб, А Т Ф ни нг молекуляр структураси 
мустаҳкам эмас. Узига хос ферментлар таъсири остида у гидролизга учрай- 
ди, яъни сув молекуласини бириктирнб олиб, парчаланади:
А Т Ф + Н , 0 - * А Д Ф + Н ,РО,
Бунда молекуланинг охиридаги фосфат қолдиғи фосфат кислотани бе- 
ради. А Т Ф эса А Д Ф га, яъни аденозиндифосфат кислотага айланади Бу 
реакцня энергия ажралиб чикиш и билан бирга давом этиб боради (40 к Ж /
моль атрофида).
АТФ ҳ ужа йрадаги энергия алмашикувида асосий ролни ўйнайди. У хар 
кандай ҳ у ж а йр а функциясини энергия билан таъминлаб берувчи бевосита 
манбадир. Ҳаракатланиш, биосинтеэ, электр пайдо килиш, ёғду сочиш ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


| . М ' 
Ц и т о л о г и я а с о с л д р и
бошкалар 
ҳужайра активлигининг хар қандай тури юқорида курсатиб 
ўтидган АТФ гидродизи реакцияси натижасида ажрадиб чикадиган энер 
гия хнсобига боради.
Бирок, хужайрадаги А Т Ф запаси унчадик катта эмас. Чунончи, мускуд 
даги А Т Ф запаси мускуднинг 20 — 30 марта кискариш ига етади. Лекин мус 
куд соатдаб ишлаши ва неча минг мартадаб кискариши мумкин. Ана шу- 
нинг учун хам А Т Ф парчаланиб борииж бидан бир каторда у тўхтовсиз син- 
тезданиб турИ
1
ди зарур. Угдеводдар, липиддар ва бошқа моддадар парча- 
ланиши натижасида ажрадиб чикадиган энергиядан сарфдангаи А Т Ф ўрни- 
ни коплаш учун фойдаланилади. Зўр иқи б бажариладиган киска муддатди 
ишда, масядан, киска масофадарга югуриш вактида, мускуддар факат удар 
даги А Т Ф н и н г парчаланиши хисобига ишдайди Югуриш тамом булгани- 
дан кейнн одам кучди нафас олади — ана шу вактда угдеводдар ва бошка 
моддалар парчаданиб, хужайралардаги А Т Ф запаси аслига келиб одади.
Шундай килиб, АТФ хужайрани энергия бидан таъминлаб борадиган 
бирдан-бир ва универсад манбадир.
I М оддалар алмаш инунн ф уикцияларини таърнф лаб бнринг. 2 Л ТФ структурасини 

таърифлаб беринг. 3. Ҳ у ж а й р а н и н г хаст фаолиити учун А Т Ф н и н г книдай ахамняти
бор? 4 Ҳ уж а й р а д а Л Т Ф нима учун тухтпигиа синтезданиб турадм? 5 Ҳ у ж а й р а д а Л ТФ
каерда па ка й гар и ка гинтсзланади?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish