Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   151
Bog'liq
True (1)

9. Систематим 
гр у п п л л а р
эволюциясм.
а
5
Чекка Ш имол шароитида худди шундай йўл билан киэғал д оқнинг барг- 
лари майда, ж уда сертук, гулбандн калта бўлиб, тез ривожлаиадиган ва 
эрта гуллайдиган алоҳида тури пайдо бўлган. Яна бир мисол: ўрмон мар- 
варидгулининг ареали дастлаб туташ бўлган, бирок музлаш бошланиши 
билан бу ареал ажралиб колган кисмларга бўлиниб кетган; бу территория- 
ларда мустакил популяциялар пайдо бўлган, баъэи олимлар уларни ёш тур 
лар деб ҳисоблашган
Европанинг хамма жойида та ркалган прострел ғарбдан ш а р кка томон 
туташ ареални эгаллайди. Ғарбда яшайдиган формаларининг барглари 
нозик кесилган ва я кка м -д укка м , гуллари эгилган бўлади; шунга кўра, ёғин 
кўп ёғса хам гулларида сув тўпланмайди ва гул чанги ювилиб кетмайди, 
Ш а р кд а кур ғо кч и л шароитда ўсадиган формаларининг барги дағал кесил- 
ган, гули тик турадиган бўлади, шу сабабдан ёмғир суви илдизларигача 
окиб тушади. Н1аркда ўсадиган формаларининг барги ғарбда ўсадиган 
формалариникига караганда сувни анча кам буғлантириш и тажрибада ис- 
ботланган. Европанннг ғарбида ва шаркида ўсадиган прострелни бир бири 
дан аж ратиб турадиган шу ф аркларнинг хаммаси мосланиш характерига 
эга. И кки хил шароитда ўсадиган бу формалар ўртасида оралик формалар 
нинг уэвий катори мавжуд.
Совет Иттиф окининг ўрта минтақасида айиктовоннинг 20 дан ортик 
тури ўсади. Буларнинг ҳаммаси битта турдан келиб чи кка н . Ш у турнинг ав- 
лодлари ҳар хил яшаш жойларига — даштлар, ўрмонлар, далаларга тар 
калганлиги ва алоҳидаланиб қолганлнги туфайли олдин кенжа турларга
кейин турларга аж ралган
Катта читтак тури алоҳидаланиш нинг ҳар хил боскичларида бўлган 
популяцня ва кенжа турларнинг мураккаб комплексидан иборат. Катта чит- 
та к учта кенж а турининг — евросиё, ж анубий осиё ва ш арқий осиё читтак 
ларининг ареали М арказий Осиё тоғлари атрофида ҳалқа ҳосил қилади, 
ҳалкасимон ареал деб шунга айтилади. К енж а турлар яхши ажралиб тура- 
диган ареалларни эгаллайди, лекин ареаллар бир-бири билан туташ адиган 
зоналарда ж анубий осиё читтаклари бош ка икки кенжа тур билан чатиша- 
ди. Ж анубий осиё ва евросиё кенжа турлари юқори Амур водинсида бир- 
галикда яш агани ҳолда бир-бири билан чатишмайди. Читтаклар ареалининг
www.ziyouz.com kutubxonasi


36
Э в а л ю ц и о н т л ъ л и м о !
ажралиб колиши ва улар кенжа турларининг пайдо бўлиши музлик бош- 
ланиши билан боғлиқ.
Байкал кўлида киприкли ясси чувалчанглар, кискичбакасим онлар ва 
баликларнинг бош ка ҳеч каерда учрамайдиган кўп турлари ва авлодлари 
яшайди; уларнинг бош ка жойларда учрамаслигига сабаб ш уки, бу кўл тах- 
минан 20 млн йиллардан бери то ғ тизмалари билан бош ка сув ҳавзалари- 
дан ажралиб колган.
ГЭ кологик тур ҳосил б ўлиши бир тур популяциялари ўз ареали доираси- 
да колаверадиган, аммо уларнинг яшаш шароити турлича бўладиган вакт- 
да рўй беради. Эволюцияни харакатлантирувчи кучлар таъсирида улар- 
нин^ ген таркиби ўзгаради Неча-неча авлодлардан кейин бу ўзгариш лар 
шу кадар кучайиб кетиши м ум кинки, бир турнинг хар хил популяцияларига 
мансуб индивидлар бир-бири билан чатишмайдиган бўлиб колади, натиж а- 
да биойогик изоляция юзага келади, бу одатда, хар хил турлар учун х о с д и ^
М асалан, традесканциянинг бир тури кояли серкуёш чўкки л ард а, бош ка 
бир тури эса серсоя ўрмонларда пайдо бўлган. К уйи Волга одогида эркак- 
ўт, ялтирбош, и ткў н о кн и н г дарё суви тпшмасидан олдин ёки ундан кейин 
ур уғ тугадиган турлари пайдо бўлган. Бу билан улар сув босмайдиган жой- 
ларда ўсадиган ва асосан тош кин вақтида уруғ тугадиган бош ланғич тур- 
лардан ажралиб колган.
Ўтлар бир неча марта ва турли муддатларда ўраб олиниши билан боғ- 
л и қ холда ярим паразитлик билан яшовчи п а к-п а к ўтнинг (си ги р куй р ук- 
дошлар оиласидан) янги кенжа турлари пайдо бўлган Дастлаб ёэги катта 
п а қ-п а к кёнжа тури хосил бўлган, кейин у иккита кенжа турга — бахорги 
эртапишар катта п а к-п а к ва ёзги кечпишар катта п а к пак кенжа турларига
А Й И Қ Т О В О Н Л А Р
А В Л О Д И Н И Н Г
Т У Р Л А Р И
К а т т и ц б а р г л и
а й и к т о а о н
Ғуддй
айиктовом
Т и л л а р а и г
е й и к т о в о и
К а с с у б и й
Э а д а р л и
в й и ц т о а о н и
а й и ц т о а о н

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish