Rn фазода векторлар устида чизиқли амаллар. Векторларнинг чизиқли боғлиқлиги



Download 75 Kb.
bet1/3
Sana30.01.2023
Hajmi75 Kb.
#905426
  1   2   3
Bog'liq
2-mavzu

2-Мавзу: n ўлчовли арифметик фазо.

Rn фазода векторлар устида чизиқли амаллар. Векторларнинг чизиқли боғлиқлиги.
Векторларнинг скаляр кўпайтмаси. Икки вектор орасидаги бурчак. Кесмани берилган нисбатда бўлиш.

  1. n ўлчовли векторлар. Чизиқли боғлиқлиги.

n та ҳақиқий сондан тузилган тартибланган системаларни қараймиз. n та сондан тузилган система тартибланган деганда бу системани тузувчи сонлар номерланган деб тушунамиз.

  1. Таъриф. n та соннинг тартибланган ушбу





а  ( х1 ,
х2 ,..., хn )



системаси n ўлчовли вектор дейилади. х1, х2, ..., хn cонлар векторнинг координаталари деб аталади.

  1. Таъриф. Барча координаталари нолга тенг бўлган вектор ноль вектор деб аталади ва


0  (0, 0,...,0)
билан белгиланади.


  1. Таъриф.(-х1,-х2,...,-хn) вектор


а  ( х1 ,
х2 ,..., хn ) векторга қарама-қарши вектор деб


а  ( х1 ,  х ,..., х )2 n
аталади ва  билан белгиланади.





  1. Таъриф.Иккита  ( х , х



,..., х

) ва



b  ( y , y
,..., y
) векторнинг мос

а 1 2 n
1 2 n

координаталари тенг, яъни хi=yi

(i  1, n)


бўлса, бу векторларни тенг деб аталади:



а b

n ўлчовли векторлар устида чизиқли амалларни киритамиз.







  1. Таъриф.Иккита ва  векторнинг йиғиндиси деб янги

  


а  ( х1 ,
х2 ,..., хn )
b  ( y1 , y2 ,..., yn )

с аb  (x1 y1 , x2 y2 ,..., xn yn )
векторга, уларнинг айирмаси деб,

  
d аb  (x1 y1 , x2 y2 ,..., xn yn ) векторга айтилади.





  1. Таъриф.



а  ( х1 ,
х2 ,..., хn )
векторнинг  сонга кўпайтмаси деб,

а  (х1 , х2 ,..., хn ) векторга айтилади.

  1. Таъриф. Қўшиш ва сонга кўпайтириш амаллари аниқланган барча n ўлчовли векторлар тўплами арифметик вектор фазо деб аталади ва Rn билан белгиланади.

   


  



  1. Таъриф.Ушбу а 1 а1 2 а 2 m am

вектор
a1 , a 2 ,..., am
векторларнинг

1,2,...,m коэфффициентли чизиқли комбинацияси дейилади.

   


  1. Таъриф. Агар 1 а1 2 а 2 ... m аm 0 тенгликдан 1=2=...=m=0 экани келиб чиқса, у ҳолда

     

а1 , а 2 ,..., аm векторлар чизиқли эркли дейилади. Акс ҳолда а 1 , а 2 ,..., аm
векторлар чизиқли

боғлиқ дейилади.
1-Мисол.


а1 (1, 1, 1),



а 2 (1, 2,
3),

а 3 (1, 3, 6)
векторлар системасининг чизиқли

эркли эканлигини кўрсатамиз.

   


Шу мақсадда қуйидаги тенгликка мурожаат қиламиз
1 а1 2 а 2 3 а 3 0


1  (1, 1, 1)  2  (1,

2, 3)  3  (1, 3, 6)  0


(1 , 1 , 1 )  (2 , 2 2 , 32 )  (3 , 3 3 , 6 3 )  0





ҳосил бўлади, бундан
(1 2 3 ;
1  2 2  33 ;

1  3 2  6 3 )  0

1 2 3 0
  2 3 0
1 2 3
  3 6 0
1 2 3

  


келиб чиқади. Бу системани ечиб, 1=0, 2=0, 3=0 натижага эга бўламиз. Бундан векторлар системасини чизиқли эркли эканлиги келиб чиқади.
1-Теорема. Rn фазода n та чизиқли эркли n ўлчовли векторлар мавжуд.
Исботи. Ушбу n ўлчовли
а1 , а 2 , а 3



е 1 (1, 0, 0,...,0),

е 2 (0, 1, 0,...,0),...,

е n (0, 0, 0,...,1)

векторларни қараймиз ва уларнинг чизиқли эрклилигини, яъни


   


1 e 1 2 e 2 ... n e n 0
тенглик ёки


1  (1, 0, 0,...,0)  2

 (0, 1, 0,...,0, 0)  ...  n (0, 0, 0,...,0,1)  0
тенглик фақат 1=2=...=n=0

бўлгандагина ўринли бўлишини кўрсатамиз. Бу ердаги сўнгги тенглик берилган векторларнинг координаталари учун ушбу n та тенглик системасига тенг кучлидир:
1 1 2 0 ... n 0 0
  0  1  ...   0  0
1 2 n

  0   0  ... 

1  0


 1 2 n

  


Бу ердан 1=2=...=n=0 эканлиги келиб чиқади, яъни

е 1 , е 2 ,..., еn
векторлар чизиқли эрклидир.

2-Теорема. R вектор фазода исталган n+1 та вектор чизиқли боғлиқдир.
Исботи. Ушбу n+1 та векторни қараймиз:

  
à1 (õ(1), õ(1),..., õ(1) ), à2 (õ(2), õ(2),..., õ(2) ),..., àn (õ(n), õ(n),..., õ(n) ),



1 2 n

1 2 n
1 2 n

àn1 (õ(n1) , õ(n1) ,..., õ(n1) )
1 2 n

ва


    

1 а1 2 а 2 ... n а n n1 an1 0
(1)



тенглик i ларнинг орасида нолга тенг бўлмаганлари ҳам мавжуд бўлган шартда ўринли бўлиши мумкинлигини кўрсатамиз. (1) муносабат берилган векторларнинг координаталари учун ушбу n та тенглик ситемасига тенг кучлидир:

х(1)   х(2)  ...  


х(n) х(n1) 0

1 1 2 1
n 1 n1 1

х(1)   х(2)  ...  


х(n) х(n1) 0

1 2 2 2
n 2 n1 2
(2)

. . . . . . . . . . . . . . . . . .


х(1)   х(2)  ...  
х(n) х(n1) 0

 1 n 2 n
n n n1 n

(2) тенгликлар системасини n+1 та 1, 2,... n, n+1 номаълумли n та тенглама системаси сифатида қараш мумкин. (2) системада тенгламалар сони номаълумлар сони-дан кичик бўлгани учун бу система нолмас ечимларга эга.
Шундай қилиб, биз (1) тенглик i ларнинг орасида нолга тенг бўлмаганлари ҳам бўлганда
   

бўлиш мумкинлигини кўрсатдик, бу эса билдиради. 
а1 , а 2 ,..., а n , a n1
векторлар чизиқли боғлиқлигини

1- ва 2 -теоремалардан Rn фазодаги чизиқли эркли векторларнинг максимал сони n га тенг бўлиши келиб чиқади.

  1. Таъриф. Вектор фазодаги чизиқли эркли вектор-ларнинг максимал сони бу фазонинг ўлчами деб аталади.

Шундай қилиб, Rn фазо n ўлчамга эга, шу сабабли у n ўлчовли арифметик вектор фазо деб аталади. Хусусан, текислик векторлари тўплами икки ўлчовли арифметик вектор фазо R2 ни ҳосил қилади; фазо векторлари тўплами эса уч ўлчовли арифметик вектор фазо R3 ни ҳосил қилади.

  1. Таъриф. n ўлчовли вектор фазонинг базиси деб, бу фазонинг n та чизиқли эркли векторидан иборат исталган тўпламга айтилади.

Rn фазонинг базисларидан бири ушбу векторлар бўлади:




е 1 (1, 0, 0,...,0),

е 2 (0, 1, 0,...,0, 0),...,

е n (0, 0, 0,...,0, 1).

n ўлчовли вектор фазонинг ҳар қандай вектори унинг базиси векторларининг чизиқли комбинацияси кўринишида ягона равишда ифодаланиши мумкин:


   


а 1 а1 2 а 2 ... n а n
(3)





1,2,...,n сонлар бу векторнинг берилган базисдаги координа-талари деб аталади,(3) тенглик эса а
  
векторнинг а1, а 2 ,..., а n базис бўйича ёйилмаси деб аталади.
  1. Скаляр кўпайтма. Икки вектор орасидаги бурчак.

 


  1. Таъриф. Иккита а ва b векторнинг скаляр кўпайтмаси деб, бу векторлар узунлик-ларини улар орасидаги бурчак косинусига кўпайтмасига тенг бўлган сонга айтилади.

   

ab a b cos
(4)

Координаталари билан берилган векторларни скаляр кўпайтмасини киритамиз.






a  (x1 , x2 ..., xn ),

b  ( y1 , y2 ..., yn )

векторлар учун скаляр кўпайтма деб




 
ab x1 y1 x2 y2  ...  xn yn
сонга айтилади. Скаляр кўпайтма қуйидаги хоссаларга эга:

(5)


   



10.
аb bа
(ўрин алмаштириш хоссаси);

20.




b
(a

Download 75 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish