Республикаи ӯзбекистон вазорати таълими олӣ ва миёнаи махсус донишгоҳи давлатии фарғона



Download 0,51 Mb.
bet88/102
Sana22.02.2022
Hajmi0,51 Mb.
#110084
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   102
Bog'liq
Матни маърӯзаҳо аз адабиёти ҷаҳон курси 2

Бангладеш адабиёти
Бангладеш адабиёти тарихи ва тараққиёти ҳам унинг узоқ тарихи каби Ҳиндистон яримороли минтақасидаги адабий-бадиий жараёнлар билан узвий боғлиқ. Гарчи Бангладеш собиқ Шарқий Покистон сифатида мусулмон мамлакати ва халқи 97 фоиз кўрсаткич билан мусулмонлардан иборат бўлса-да, тарихий шароитлар тақозоси билан бу ерда мусулмон бўлмаган тарихий сиймолар ҳам баравар улуғланади, миллат фарзанди сифатида ардоқланади. Шулардан бири Нобель мукофоти совриндори Рабиндранат Тагор ҳисобланади. Асли миллати бенгал бўлган Р.Тагор ҳинду мазҳабига эътиқод қилар эди, аммо ўзининг бутун умри – 82 йил давомида Она Бенгалия ва Она Ҳиндистонни тараннум этди, унинг порлоқ келажагига сўнмас умид билан ишониб яшади. Унинг кўплаб умидлари рўёбга чиқди, аммо тириклигида улардан бирортасидан баҳраманд бўлолмади. Бангладешнинг яна бир буюк фарзанди мусулмон бенгал Қози Назрул Ислом эди. Бангладеш давлатининг мадҳияси иккита бўлиб, биринчиси расман Р.Тагор шеърига асосланган бўлса, иккинчиси норасмий тарзда Қози Назрул Ислом шеърига басталанган. Аммо катта-кичик расмий-норасмий издиҳомларда ҳар иккала мадҳия баравар ижро этилади. Бундан ташқари Майкл Мадҳушудон Дотто, Шорот Чандр Чоттопадҳая, Бонким Чондро Чоттопадҳая, Мир Мошарраф Хоссейн, Қози Абдул Вадуд, Шамсур Раҳмон, Саййид Шамсул Ҳақ, Ал-Маҳмуд, Аминур Раҳмон, Жибанананда Дас ва бошқа адабий сиймолар замонавий бенгал адабиётининг кашшофлари ҳисобланади. Жаҳон мусулмон оламида шеъру ғазаллари мадрасаларда қўлланма қилиб ўқитиладаган буюк сўфий шоир, асли келиб чиқиши самарқандлик бўлган Мирзо Абдул Қодир Бедилнинг иккинчи она юрти айнан Бенгалия эди.
Адабиётлар рўйхати:

  1. Жаҳон адабиёти” журнали, 2015 йил № 3.

АФРИКА АДАБИЁТИ.
Африка қитъсида кўплаб мамлакатлар бор бўлиб, уларнинг бир бирига ўхшаш ноўхшаш оғзаки ва ёзма адабиётлари мавжуд. Аммо Африка мамлакатлари адабиёти Европа адабиётидан ўзининг асосий қисми оғзаки адабиёт бўлиши билан фарқланиб туради. Яна Европа адабиётида шакл ва мазмун бир биридан кескин ажралади, Африка адабиётида уларни бир биридан ажратиш маҳол. Ифоданинг гўзаллигига шакл гўзаллиги учун эмас, балки тингловчини кўпроқ жалб қилиш, диалог учун аҳамият берилади.

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   102




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish