Республика болалар ижтимоии мослашуви маркази


МАЪНАВИЙ ОНГ, УНИНГ ХУЛЦНИ



Download 3,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/61
Sana10.03.2022
Hajmi3,33 Mb.
#488817
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   61
Bog'liq
Хулқш оғишган болаларда маънавий онгни шакллантириш

МАЪНАВИЙ ОНГ, УНИНГ ХУЛЦНИ
БОИЩАРИШДАГИ РОЛИ, КОМПОНЕНТ ЛАРИ
Бугунги кунда жамият бозор муносабатларига утиш» 
ижтимоий алокалар ва маънавий баркарорликни парчаловчи 
сиёсий мураккабликлар муаммолари билан тулиб тошган. Бу 
вазият одамларнинг чидамсизлиги ва шафкатсизлигига олиб 
келади, шахснинг ички дунёсини барбод килади. Айнан шунинг 
учун тарбия вазифасини бажарувчи мактаб инсоннинг акли ва 
маънавиятига таяниши лозим, хар бир тарбияланувчига шахсий 
хаётий фаолиятининг кддриятли асосини аниклашга, жамиятнинг 
ахлокий асосларини саклаш учун масъулият туйгусини эгаллашга 
ёрдамлашмоги зарур. Бунда укув-тарбиявий жараён ва унинг 
ташкил этувчи ажралмас кисмларига органик жихатдан кушилиб 
кетган маънавий тарбия ёрдам бериши мумкин.
“Маънавий тарбия - бу тарбияланувчиларда жамоатчилик 
ахлоки 
талабларига 
мос 
келувчи 
маънавий 
сифатларни 
шакллантириш максадида уларнинг онги, туйгулари ва ахлокига 
максадли йуналтирилган хамда систематик таъсир курсатиш 
демакдир.
Маънавий тарбиянинг асосий вазифаси цуйидагилардан иборат:
• маънавий онгни шакллантириш;
• маънавий туйгуларни тарбиялаш ва ривожтантириш;


• маънавий ахлок куникмалари ва одатларини ишлаб 
чикиш1.
Инсоний ахлок инсоний муносабатларнинг алохдда шакли 
сифатида кадимдан мавжуд. Буни жамиятнинг унга булган 
кизикиши ва жамоатчилик онгининг шакли сифатида берилган 
ахамияти хам жуда яхши характерлайди. Табиийки, ахлок 
меъёрлари даврдан даврга утишда фарк килган ва унга булган 
муносабат хам доимо бир хил булмаган.
Кадимдан «этика» (“маънавиятлилик тугрисидаги таълим”)
- хаётий донишмандлик демакдир. Этика - маънавиятлилик, 
инсонга, биринчи навбатда, жамоатчилик, кейин эса шахсий 
хаётида 
зарур 
буладиган 
харакатли-ихтиёрий, 
кунгил 
сифатларини сингдириш хакидаги таълимдир. У алохида бир 
инсоннинг ахлоки ва турмуш тарзини амалий коидаларига 
ургатади. Ф. Энгельс “одамлар маънавий дунёкарашни ихтиёрий 
ёки беихтиёр у3 табакаларининг холатига асосланган амалий 
муносабатлар, яъни ишлаб чикариш ва айирбошлаш оркали содир 
этиладиган иктисодий муносабатлар асосида туплайдилар”.
Ахлок 
деганда, 
одатда, 
жамоатчилик 
ва 
шахсий 
манфаатлар бирлигига эришиш максадида мулокот хамда 
одамлар ахлокини бошкарувчи меъёрлар, коидалар, бахолар 
тизими тушунилади. Ахлокий онгда жамиятда айни тарихий 
лахза учун макбул сифатда тан олинган инсон ахлокининг 
кандайдир стереотипи, шаблони, алгоритми акс этади. Ахлокнинг 
хусусияти шундаки, у одамлар ахлоки ва онгини хаётнинг барча 
сохасида бошкаради (ишлаб чикариш фаолияти, маиший турмуш, 
оилавий, шахслараро ва бошка муносабатлар). Ахлок талабларига 
амал килишни маънавий таъсир кучи, жамоатчилик фикри, ички 
ишонч, инсон виждони таъминлайди. Демак, ахлок (лотинча 
moralis - маънавий; mores - феъл-атвор) инсон ахлокини меъёрий 
бошкаришнинг 
усулларидан 
бири, 
жамоатчилик 
муносабатларининг куриниши ва жамоатчилик онгининг алохида 
шаклидир.
Маънавий 
онг 
узида 
ахлокнинг 
идеал, 
субъектив 
томонларини акс 
эттирганча унинг элементларидан бири 
хисобланади. 
Маънавий онг одамларга муайян ахлок ва

Download 3,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish