Режа тушунчаларнинг таърифи,таърифи ва тузилиши


М: «одобли», «бадавлат» Предмет ёки ҳодисанинг у ёки бу сифатлардан маҳрум эканлигини таъкидлаган тушунча салбий тушунчадир



Download 0,52 Mb.
bet6/9
Sana23.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#168357
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-мавзу мантик

М: «одобли», «бадавлат»
Предмет ёки ҳодисанинг у ёки бу сифатлардан маҳрум эканлигини таъкидлаган тушунча салбий тушунчадир.
М: «беқарор ҳолат», «фаросатсиз», «ноаниқ мақсад»
Тушунчалар ҳажмига кўра
а) якка ва умумий
чегараланган
чегараланмаган
б) жамловчи
ҳажмсиз

Тушунчалар ҳажмига кўра:


а) якка ва умумий;
Якка тушунча айрим предмет ёки ҳодисани акс эттиради.
М: «Санъат ва маданият институти», «Тошкент», «Алишер Навоий».
Предмет-ҳодисалар туркуми, сифатини акс эттирган тушунча умумий тушунчадир.
М: «диний адабиёт», «дарахт», «ўзбек».

Умумий тушунчалар чегараланган ва чегараланмаган бўлиши мумкин:

  • М: “химиявий элемент” тушунчасида фикр қилинаётган предметлар сони чегараланган.
  • М: “Юлдуз” тушунчасининг ҳажмини ташкил қилувчи предметлар чексиз, уларни ҳисобга олиб бўлмайди

Тушунчалар ҳажмига кўра:

б) жамловчи

  • Жамланма тушунча бир гуруҳ нарсани яхлит акс эттиради.
  • М: «ўрмон», «пахтазор», «флот». Бироқ уни шу гуруҳдаги ҳар бир элементга тадбиқ этиб бўлмайди. Айтайлик, бир дарахт ўрмонни, бир дона кема флотни ташкил этмайди, бир дона ғўза пахтазор эмас

Тушунчалар ҳажмига кўра:

ҳажмсиз тушунчалар

  • Ҳажми йўқ (нолга тенг) тушунча акс эттираётган нарса борлиқда учрамайди, табиат ва жамият қонунларига зид.
  • М: «идеал шахс», «қорбобо», «семруғ қуши», «анқонинг уруғи», «ажина», «руҳ», «фаришта».

ТУШУНЧАЛАР ЎРТАСИДАГИ МУНОСАБАТЛАРГА ҚАРАБ:


Таққосланадиган тушунчалар
    • Таққосланадиган тушунчалар умумий белгиларига эга бўлган ва ҳажми жиҳатидан бир-бирига яқин турган тушунчалардир
    • М: «Сиёсий система» ва «давлат», «диалектик логика» ва «формал логика», «китоб» ва «дафтар»

Таққосланмайдиган тушунчалар
    • Тушунчалар ўртасидаги муносабатлар турлича мазмуни бир-биридан йироқ тушунчалар таққосланмайдиган тушунчалар деб аталади
    • М: «гилам», ва «автомобил», «информатика» ва «айсберг», «электрон» ва «ферма»

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish